Овако историчар Горан Милорадовић тумачи званични позив председника Руске Федерације Владимира Путина председницима Србије и Српске да заједно 9. маја 2025. године прославе 80. годишњицу победе у Другом светском рату. Из историјске перспективе, каже Милорадовић, ово је пре свега традиција, као и осврт на све ратове које су кроз историју Срби и Руси водили, налазећи се на истој страни. Ту се, пре свега, мисли на ратове против Турске у 19. веку, али и на два светска рата.
Примећује се доста критичких осврта на рачун политике коју Србија води, у смислу да је непостојана, да седи на више столица и томе слично. Сваки пут када лидери Републике Српске и Србије имају контакт са западним званичницима, то се одмах тумачи као прекид и преокрет у нашој спољној полтици. Мислим да управо овакви позиви показују да руска страна има разумевања за позицију Србије у конкретним околностима и да ништа што Србија у спољнополитичким односима чини, не чини без консултација или барем без информисања и руске стране, рекао је Милорадовић за Спутњик.
Државна Дума - Највиши представнички и законодавни орган власти у Русији
© Sputnik / Наталья Селиверстова
Против ревизије историје
Присуство Србије и Српске на оваквој прослави у тренутку када се нацизам повампирује и маршира по Европи од великог је значаја. Ревизија историје се, каже наш саговорник, данас спроводи на заиста чудовишан начин. Чињеница да су се смениле многе генерације, а да се учењу и изучавању историје поклања све мање пажње, оставља простора да се чињенице из не тако далеке прошлости реинтерпретирају и на разне начине злоупотребљавају.
То се злоупотребљава пре свега у медијима, али временом улази и у научни дискурс. Пример тога је она стара теза да је Србија проузроковала Први светски рат. Колико је бизарна, толико је и жилава – она се и даље стално понавља.
Очигледна разлика између краја два светска рата је та да је Немачкој дозвољено да склопи примирје у Првом светском рату, док је Други светски рат завршен њеном тоталном капитулацијом. То значи, објашњава наш саговорник, да су одређене поуке изведене из последица Првог светског рата и да због тога после Другог светског рата није желело да се иде на варијанту компромиса са нациситичком Немачком. Међутим, западне силе су после Првог светског рата направиле тај компромис, а Русија није имала право гласа, будући да се након револуције и промене власти нашла изван Антанте.
Извор неонацизма – мржња према Русији
Након Другог светског рата нацизам и нацистичка Немачка, тврди Милорадовић, заиста јесте поражена, али њене идеје данас одређеним групацијама делују примамљиво. Разлог томе је, сматра он, заправо мржња према Русији.
Ако говоримо о Прибалтику, о Украјини и сличним државама, сви они који показују склоност и наклоност према нацизму су екстремни националисти који са једне стране мрзе Русе и трајно заузимају непријатељски став према Русији, а са друге стране траже штит или кишобран на Западу и сматрају да се на тај начин најбоље препоручују. Они настоје да максимално иритирају Русе тим својим ставом и то је нека врста врло провокативног инаћења, односно дефинисања себе као неруса. Све оно што је најрадикалније против Руса и Русије, то је њихова опција, па макар и нацизам.
Кад је реч о честим примедбама Србији, посебно са Запада, да још није изабрала страну Милорадовић каже да ће околности које су пред нама тек ће утицати да Србија дефинитивно и коначно изабере ком свету припада. У међувремену, Србија се данас налази у окружењу које се у потпуности налази под контролом НАТО пакта и то је у многоме онемогућује да води другачију полтику од оне коју сада води.
Овај позив председника Путина, између осталог, показује и да Руси разумеју која је геополитичка позиција Србије и да она не може ни више ни боље од онога што сад чини, закључује Милорадовић.
Погледајте и: