Јасно је да је циљ одлуке одлазеће администрације Џозефа Бајдена да Кијеву дозволи да руску територију гађа далекометним ракетама и да се пређе тачка без повратка како ни Трамп то не би могао више да поправи, каже Марко Блажић, аналитичар Центра за друштвену стабилност.
„Тиме би могло да се уђе у фазу где само војно решење остаје опција за решавање украјинског сукоба, што може имати далекосежне последице. Истовремено Америка је дозволом за употребу њених ракета дала оправдање за исти потез европских земаља, а то су многе од њих једва чекале“, констатује Блажић.
Пандорина кутија и прст у око Трампу
Чак и да Трамп кад дође повуче ову одлуку остаје отворена Пандорина кутије јер ће ракете већ бити испаљене, а како каже, остаје само непознаница којим интензитетом ће ракете бити коришћене.
Уредник РТ Балкан Андреј Млакар види овај потез Бајденове администрације као прст у око Трампу и минирање могућности мирног решења за Украјину.
„Овим је та прича полагано пала у воду и ми смо дошли до фазе могућег руског превентивног удара, односно до тога шта ће бити кад буду испаљене ракете. С обзиром да да је већина тих ракета сателитски вођена, а Украјина нема сателите, тиме се долази до директног конфликта НАТО и Русије“, упозорава Млакар.
Он подсећа да су америчке ракете „атакамс“ с касетним бојевим главама Украјинци већ користили у ударима на Крим а да сада желе да користе ракете тог типа са једном бојевом главом од 227 килограма експлозива и домета до 300 километара.
Са овим ракетама, објашњава Млакар, Кијев може да добаци до Курска, Брјанска, највише до Рјазања, али је главна жеља Владимира Зеленског да покуша да закуца крстарећу ракету у зидине Кремља – као да Москва нема противракетну одбрану.
Како каже, Зеленски као и са офанзивом на Курск прави грешку јер троши стратешке резерве и људске ресурсе, а ефекат је – нула.
Две опције пред Русијом
Блажић истиче да пораз Русије свакако није опција и пита се шта се онда жели постићи одлуком о „атакамсима“, а како каже, пред Москвом су две опције: да сачека 20. јануар, а да се руска ПВО бори против напада и да се онда с доласком Трампа види колико та прича може да се повуче. Па да се онда спрам тога спрема геополитички одговор.
Друга опција је да се одмах крене у одговор, сматра Блажић уз оцену да то зависи и од интензитета употребе и одабира циљева за ударе америчких ракета на територију Русије.
„Ако удари буду разорни уследиће асиметрични одговор који неће да се ограничи на Европу. Руси ће да упуте изазов америчком присуству широм света, да ли причамо о мореузу Баб ел Мандеб, Корејском полуострву… Нас такође можда дели неколико дана до тога да овај сукоб оде у свемир, да се крене са обарањем сателита јер Руси имају капацитета за то... Отворена је Пандорина кутија. Многи фактори ће утицати, али мислим да су вектори деловања тог руског асиметричног одговора већ разрађени“, каже саговорник Спутњика.
Он указује и на још један мање видљив моменат Бајденове одлуке – да се Европа дубље укључи у испоруку ракета Украјини:
„Мислим да ће Европа насести на ову игру Америке која ће испоручити неколико десетина „атакамса“ а онда ће Европљани наставити да испоручују своје ракете. И онда се поставља питање ако Трамп заврне славину Кијеву како ће се Европа понашати. Бојим се да је ово био добро прорачунат потез у смислу да се да алиби Европи да настави испоруку ракета. Тада само може да се прича о правцима какав ће бити одговор Русије. А ту нико не зна шта је крај. Онда су Русији по њиховој новој формулацији превентивног удара дозвољена сва средства, а свет врло лако може да упадне у апсолутни хаос.“
И Хитлер се 1944. надао чуду
Бајден сматра, сагласан је и Млакар, да Путин неће реаговати на Америку али хоће на Европу, али Британија има проблем јер су резерве ракета „сторм шедоу“ које Кијев тражи на критичком нивоу и не могу да испоруче толику количину јер неће остати за њихову одбрану.
„Француска има довољну залиху крстарећих ракета али с обзиром на поруку Путина о превентивном удару долазите у ситуацију да разматрате да ли сте спремни да неко испали вашу ракету и увуче вас из посредног у директну фазу рата или сте спремни да тактизирате. Људи на Западу су навикнути на конформизам, лаган и миран живот, а да ли су спремни да им одлети електрана у ваздух... То ће значити директни рат, а велико је питање да ли су грађани Европе на то спремни“, каже овај војни аналитичар.
Он закључује да се све може завршити као пред крај Другог светског рата кад је Хитлер помислио 1944. да ће му ракете ФАУ 1 и ФАУ 2 донети победу - ракете су падале по Лондону али нису могле да утичу на коначну одлуку.
„Ово је хватање за сламку и играње ватром које неког у Европи може скупо да кошта“, поручује на крају Млакар.
Погледајте и: