Такозвани премијер Косова Аљбин Курти изјавио је да је на Северу изграђено на десетине кућа за Албанце и да ће на стотине још бити изграђено. Реч је о пројекту „Изградња и реновирање кућа на северу“ за албанско становништво који је усвојен прошле године а који предвиђа изградњу 200 кућа за албанско становништво.
Курти албанизује север
Курти је овом приликом рекао да је тзв. држава Косово једнака за све, и да стога свако треба да ужива право да живи у свом дому и имовини. На питање зашто се онда Србима одузима имовина и не граде, него руше куће и за прогнане Србе Зоран Анђелковић, некадашњи председник Привременог Извршног већа Косова и Метохије, каже да ово још један начин којим Курти жели да Србе протера са КиМ, али и да онемогући оснивање Заједнице српских општина.
„Сви планови Аљбина Куртија везани су за то како да етнички очисти север Косова од Срба а ако у томе не успе онда бар да промени етничку и националну структуру“, каже Анђелковић.
Курти се чинећи то, додаје наш саговорник, не придржава ничега па ни дела из Ахтисаријевог плана по коме је забрањено мењати етничку структуру неког места а за чије је спровођење задужен Унмик.
Не поштује ни Ахтисарија
„Курти се не придржава ничега јер њега не занимају никаква правила нити закони ни њихови ни страни, као ни споразуми или уредбе јер он тера своје на силу као и сваки терориста а очигледно је да нема никога ко би га обуздао“, напомиње наш саговорник.
Анђелковић сматра да би међународна заједница требало да примети и остало што Курти у ове три године ради са Србима на КиМ, али да на жалост реакција нема.
„И поред овога Срби неће отићи са севера. Управо зато Курти сматра да би насељавање Албанца у ову чисто српско средину могло да покрене Србе на одлазак, дакле, измена националне структуре на северу“, каже Анђелковић.
Он такође упозорава да, поред тога што Курти не жели да формира ЗСО у неком догледном периоду, ако би Приштина на то и пристала због промене националне структуре то на крају не би била ЗСО каква је договорена.
„Курти прво неће да формира ЗСО а и ако дође до неке опције то неће бити оно што смо ми хтели јер север Косова неће бити оно што је био када је ЗСО планирана“, мишљења је Анђелковић.
За Србе повратнике нема места на КиМ
Приштина и међународна заједница иначе већ дуго игноришу захтеве Србије за повратак расељених и прогнаних са Срба КиМ, као и чињеницу да се на дневном нивоу бележе и случајеви напада на Србе повратнике, рушење њихових кућа, отимање стоке и други примери прогона.
Наслови садржине „Запаљена кућа Србина повратника код Пећи“, „Албански екстремисти напали кућу Србина повратника код Вучитрна“, „Каменована кућа повратника Жарка“... пуне насловне стране српске штампе. С друге стране, у центру северне Митровице где је готово 99 одсто чисто српско становништво преко ноћи ничу албанске продавнице и локали.
Важно је поменути да је од 437 места на Косову у којима су живели Срби до 1999. године етнички потпуно очишћено 312 насеља. Највише расељених је из Метохије. Најмање продате српске имовине је у Метохији и највише оних који желе да се врате су Срби из Метохије.
Са Косова и Метохије је од 1999. године протерано и расељено, према подацима Београда, више од 280.000 неалбанаца, од тога око 240.000 Срба.
С друге стране, подаци Канцеларије за заједнице тзв. Владе Косова тврде да је расељених Срба око 72.000.
Повратак расељених који гарантује Резолуција 1244 Уједињених нација тема је о којој се већ дужи временски период не говори од стране приштинских званичника, а повратак ретко помињу и представници међународне заједнице.
Од 2005. године повратка на Косово готово и да нема, а све више Срба последњих година одлази, посебно после више инцидената на Северу, забране српске робе и употребе динара и изостанка безбедности.
Према подацима УНХЦР-а, на Косово се до 2018. године вратило нешто више од 11.000 Срба. За касније података нема, а колико их ту и живи не зна се, јер се или нису одазвали попису, или их пописивачи нису тражили.
Погледајте и: