Вест о испоруци противпешадијских мина Кијеву уследила је након прве украјинске употребе балистичких ракета дугог домета које су САД испоручиле Кијеву за нападе у дубину руске територије и након што је руски председник Владимир Путин потписао указ о изменама нуклеарне доктрине. Такви потези Вашингтона могу да доведу до светског рата, упозорава руски војни експерт, пуковник у пензији Виктор Баранец.
То што је Бајден одобрио испоруку противпешадијских мина Кијеву и употребу дугометних ракета „атакамс“ за нападе на Русију је један од изазова за Русију.
„Русија је била принуђена да ових дана усвоји модернизовану нуклеарну доктрину. Ако се овако настави, Русија ће бити принуђена да одговори у складу са том доктрином. Ако било која чланица НАТО-а покаже агресију, ми ћемо сматрати да је цео блок одговоран и одговараћемо у складу с тим. А како ћемо одговорити, то ће Кремљ одлучити. Не искључујем да ни Путиново стрпљење није бескрајно и можда ће наступити тренутак када нећемо користити само конвенционално оружје, него и нуклеарно“, упозорава Баранец.
Он оцењује да се Бајден, два месеца пре истека мандата, одлучио на овај потез и испоруку противпешадијских мина, из више разлога.
„Разлога је неколико. Прво, то је због успешне офанзиве руске војске и слабих акција украјинских оружаних снага, које имају веома тешку ситуацију на бојном пољу. Осим тога, он покушава да барем некако продужи режим Зеленског и спаси његову војску од потпуног пораза. При том, Бајден се понаша крајње контрадикторно. Наиме, он је 2022. године укинуо дозволу Трампа за коришћење ових мина и суштински је увео забрану, а сада поново даје дозволу. Где је ту логика? Логике нема“, истиче Баранец.
Други разлог је, додаје експерт, без сумње, освета Трампу за победу на председничким изборима.
„И то још и освета у циљу да поквари стартну позицију новог председника Сједињених Америчких Држава, да се ситуација доведе до белог усијања да би се помрсили конци Трампу и покварила стартна позиција везана за решавање украјинско-руског питања. Суштински, ово је покушај да што више нашкоди Трампу и поквари његов нови председнички мандат“, оцењује Баранец.
Вашингтон повлачи очајничке потезе
Ни Русија ни Сједињене Државе нису потписнице Отавске конвенције, која забрањује распоређивање и пренос противпешадијских нагазних мина, који су ратификовале 164 земље, а који забрањује употребу, складиштење, производњу и пренос противпешадијских мина које се укопавају у земљу и експлодирају када се на њих нагази, док је Украјина потписала споразум 1999. године а ратификовала га 2005. године.
Према конвенцији, држава која се обавезала не може се повући из уговора до окончања оружаног сукоба у којем учествује. Међутим, Кијев већ крши своје међународне обавезе.
На питање које правне последице могу настати за Украјину у случају употребе противпешадијских мина, с обзиром да је Кијев ратификовао тај споразум, познат и као Уговор о забрани мина, Баранец каже да никакве последице неће сносити.
„Заиста, Украјина је потписала и ратификовала Отавску конвенцију из 1997. године, али очигледно је да никаквих последица неће бити, јер је у Украјини и пре почетка наше специјалне операције било око шест милиона противпешадијских мина ‘Лепесток’. Међутим, упркос томе што је било саопштења Уједињених нација и што је Украјина критикована за кршење Отавске конвенције, јер је те мине ‘сејала’ по Доњецку. Више десетина људи је страдало, укључујући децу и цивиле. Уништени су аутомобили, куће и тако даље. Украјинци су донели све те несреће користећи те мине. Ако видите да Уједињене нације не могу ни на који начин утицати на Украјину, онда се по Кијев не могу очекивати никакве последице“, сматра Баранец.
Експерт упозорава да су Кијеву сада још више одрешене руке, јер имају дозволу Вашингтона да користе противпешадијске мине.
Подсетимо, „Вашингтон пост“ је, позивајући се на добро обавештене изворе, објавио да је амерички председник Џозеф Бајден одобрио испоруку противпешадијских мина Украјини.
Један од извора рекао је да се Украјина обавезала да неће користити мине у густо насељеним подручјима. Пентагон верује да је обезбеђивање мина један од кључних корака које је Бајденова администрација направила како би успорила руске нападе на Украјину, додају неименовни извори.
Амерички лист напомиње да неселективно оружје може да изазове трајну штету цивилима.
Активисти за људска права упозоравају да је одлука САД да обезбеде противпешадијске нагазне мине Украјини, потписници Уговора о забрани мина, „црна мрља“ у политици Вашингтона и упозоравају да чак и непостојане мине представљају ризик за цивиле, захтевају компликоване напоре за чишћење и не могу увек исправно да се деактивирају.
Војни експерт, потпуковник америчке војске у пензији Ерл Расмусен је Бајденову одлуку о испоруци противпешадијских мина Украјини окарактерисао као спорну, оцењујући истовремено да демонстрира очајнички потез.
То је покушај да се успори напредовање руских снага. Међутим, Расмусен је оценио да тренутно све што украјинска војска може да уради јесте да се огради тим минама, али „таква Бајденова одлука неће помоћи у напредовању украјинских снага“. Према његовим речима, то нема никаквог стратешког значаја - Украјина неће успети да потисне Русе, који су решени да победе. Како је нагласио, свима је био очигледан резултат када је конфликт почео, а ова очајничка решења неће утицати на исход конфликта.
Амерички потпуковник је упозорио и на цивилне жртве и указао на ризике и опасности, јер те мине остају годинама опасност и након сукоба.
Погледајте и: