НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Зову је пиштаљком смрти, а њени језиви звуци код слушалаца изазивају више од страха /видео, фото/

Астечка пиштаљка смрти, инструмент у облику лобање познат по својим језивим звуцима, више је од историјске необичности. Недавна истраживања откривају да њени тонови активирају замршене мождане процесе и истичу узнемирујућу мешавину њених природних и вештачких својстава.
Sputnik
Швајцарски и норвешки научници, предвођени неуронаучником Сашом Фрухолцом са Универзитета у Цириху, испитивали су утицај астечка пиштаљке смртина људски мозак. Они су ангажовали70 европских волонтера за психоакустичке тестове и изложили их различитим звуцима, укључујући и звуке пиштаљке смрти.
Учесници истраживања нису били свесни језивих звуковакоји ће бити укључени, што је обезбедило непристрасне реакције. Од њих 70, 32 су подвргнути fMRIскенирању док су слушали насумичне категорије звукова, као што су људски и животињски звуци, музички тонови и природни звуци.
Звук астечке пиштаљке изазвао је јака поређења с вриском.

„Показали смо да се звуци астечке пиштаљке претежно доживљавају као аверзивни и застрашујући и да имају хибридно природно-вештачко порекло“, истакли су аутори истраживања објављеног у часопису „Communications Psichology“.

Та јединствена мешавина провоцира наше мозгове, где двосмисленост између природног и вештачког изазива тескобу.
Скенирање мозга учесника истраживања показало је да је звук пиштаљке активирао слушне регионе нижег реда прилагођене узнемирујућим стимулансима, као што су врискови или плач.
Овај одговор подстиче регионе мозга вишег реда, као што су инфериорни фронтални кортекс и медијални фронтални кортекс да се укључе у сложену класификацију и асоцијативну обраду. Ти увиди објашњавају зашто је звук астечке пиштаљке смрти тако узнемирујући, јер се опире јасној категоризацији и ствара двосмислену, алармантну перцепцију.
Иако се често говори да су коришћене у ратовима, докази сугеришу да су астечке пиштаљкебиле првенствено ритуалне.
Пронађенеу гробовима који датирају између 1250. и 1521. године, вероватно су биле повезане с жртвеним церемонијама и симболичким приказима. Научници верују да су оне можда прављене у част Ехецатла, астечког бога ветра, који је играо кључну улогу у митовима о стварању.
„Ехецатл је путовао у подземни свет да би добио кости из претходних светских доба како би створио човечанство“, наводи се у студији.
Алтернативно, могли су да имитирају жестоке ветрове Миктлана, астечког подземног света.
„С обзиром на аверзивну/застрашујућу и асоцијативну/симболичку природу звука, као и тренутно позната места ископавања на местима ритуалних сахрана с људским жртвама, употреба у ритуалним контекстима чини се врло вероватном“, закључују аутори студије, пренео је „Сајенс алерт“.
Погледајте и:
Коментар