Специјални изасланик Француске за Западни Балкан Рене Троказ у дискусији на Београдској безбедносној конференцији предложио је нову формулу за напредак дијалога Београда И Приштине - “бриселско-охридски споразум”, уз оцену да је то оквир да се превазиђу тешкоће у односима две стране.
Нова терминологија или лукав маневар
На питање да ли је овде реч о неком новом мутант решењу које стиже са Запада дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић објашњава да се овде не ради о правно обавезујућем споразуму из Брисела из 2013. године за чије спровођење је била гарант Европска унија и чији су потписници и Београд и Приштина.
„Овде је реч о споразуму на коме „јаше“ политички Запад као и Аљбин Курти а то је немачко –француски основни споразум такође сачињен у Бриселу, а коме је Охридски споразум у ствари анекс и који је имплементациони, односно, служи за примену немачко-француског споразума,“ објашњава Миливојевић.
Оба ова споразума која ми нисмо потписали нити прихватили у потпуности, подсећа Миливојевић, подразумевају признање Косова као државе.
Запад само признаје фрацуско –немачки план
„На томе „јашу“ и Французи и Немци јер су они креатори тог споразума, али и Европска унија. Значи, траже да се реализује оно што су направили и то је порука - да је што се тиче ЕУ за њих тај план основа за решење косовског чвора, нормализацију односа и решавање косовског питања,“ истиче саговорник Спутњика.
Он подсећа да је овај споразум, како га Запад назива „бриселско –охридски“, садржан од „немачко-француског плана" и његовог анекса који Запад зове Охридски споразум, ЕУ убацила у Поглавље 35 које се тиче Косова и Метохије и односи на европски пут Србије.
„ЕУ тај споразум сматра правно обавезујућим и жели да га наметне Србији. Дакле, Рене Троказ о томе говори и за то каже да је платформа за дијалог и то је став и ЕУ. Ми смо тога свесни,“ објашњава Миливојевић.
С друге стране, Бриселски споразум из 2013. Године, како сматра наш саговорник, за Запад фактички као да није постојао.
Запад се прави луд
„Међутим, Србија није прихватила Охридски споразум јер се у њему помињу две тачке које директно иду на признање Косова као државе, али Запад се прави очигледно луд када се о томе прича. С друге стране, у немачко-француском предлогу није било ставки које се односе на статус Косова већ само о нормализацији генерално што је за нас било прихватљиво, али с обзиром да је Охридски споразум то са два члана променио ми нисмо могли да га прихватимо,“ напомиње Миливојевић.
С обзиром да се Бриселским споразумом из 2013. године подразумева и оснивање Заједнице српских општина, коју Приштина одбија да формира поставља се питање шта ће бити са тим делом. Наш саговорник тим поводом каже:
„Тај споразум није тема за Запад, а ЗСО је у имплементационом анексу (Охридски споразум) у тачки седам која говори о локалној самоуправи и став је Запада да кроз ту тачку треба расправљати и о ЗСО. Ми се са тим наравно не слажемо,“ истиче Миливојевић.