Нановлакна се обично праве од скроба, који већина биљака складишти да сачува глукозу. Корисна су у завојима - убрзавају зарастање рана јер дозвољавају пролазак воде и влаге, а спречавају пролазак бактерија. Могу да се користе као држачи костију и транспортери лекова.
Међутим, прављење нановлакана од скроба извученог из биљака је дугачак процес који захтева много енергије.
Научници УЦЛ смислили су много једноставнији метод – прављење нановлакана директно од скробом богатих намирница попут брашна, које је основа и за шпагете.
У студији објављеној у „Nanoscale Advances“ тим је описао прављење шпагета дебелих свега 372 нанометра (1 нанометар је милијардити део метра) коришћењем технике електроспининг, у којој се нити брашна и течности провлаче кроз врх игле електричним набојем. То је урадила Беатрис Бритон на мастер студијама из хемије на УЦЛ.
„Да би направио шпагете, гураш мешавину воде и брашна кроз металне рупе. У нашој студији, ми смо урадили исто што и паста мајстори осим што смо провлачили нашу мешавину брашна кроз нешто електричним набојем. То су буквално шпагете, али много мање“, рекао је др Адам Кленси, коаутор студије и истраживач са УЦЛ.
У студији научници наводе да су следеће најтање шпагете назване филиндеу и да њих прави својеручно мајстор из града Нуоро на Сардинији. Ова паста лунга дебела је 400 микрона, што је око 1.000 пута дебље од нове креације која има 372 нанометра.
Од ове нове нанопасте направљен је „прекривач“ широк око два центиметра и видљив је, али су појединачна влакна превише танка да би могла да их види било која камера или микроскоп, па се мере помоћу електронског микроскопа.
„Мислим да ово није корисно као паста, јер би се прекувало за мање од секунде, пре него што можеш да извучеш из посуде“, рекао је Гарет Вилијам, професор УЦЛ и коаутор студије.
Погледајте и: