Изложба „Бранислав Нушић: Случај једне собе“ до 19. јануара може се погледати у Завичајном музеју Жаркова. Поставка чије су ауторке кустоскиње Музеја града Београда Наташа Станковић Шошо и Марија Петровић нуди увид у живот и рад овог великана српске књижевности, кроз очуване личне предмете, намештај, документа и фотографије, али и кроз свестрани поглед на његов животни и друштвени контекст.
Јелена Медаковић, директорка Музеја Града Београда и ауторкапројекта за изложбу, објашњава да је циљ поставке да се, кроз теме из Нушићеве „Аутобиографије“, прикажу не само писац и његово дело, већ и друштвени контекст његовог живота, односно епоха у којој је живео и радио.
„Изложба прати Нушићев живот кроз разне етапе – од детињства, школовања, службе у војсци, до грађења породичног живота и изузетне професионалне каријере. Наш приступ био је да, уз помоћ материјала из његових приватних колекција, реконструишемо амбијент у којем је живео и радио. Нушићева 'Аутобиографија' даје наративну основу, али кроз фотографије, предмете и намештај желимо да прикажемо шири контекст његовог живота“, истиче Јелена Медаковић у разговору за Спутњик.
Према њеним речима, конзерватори и рестауратори Музеја града Београда посебно су поносни на то што су комплетно рестаурисали предмете из Нушићевог легата, који су били у веома лошем стању. Посао је трајао осам месеци и био је, како каже Јелена Медаковић, изузетно захтеван.
Легат је Музеју града Београда још 1958. године поклонила Маргита Гита Нушић, кћерка славног комедиографа, а чине га намештај, карикатуре, као и лични предмети и украси који сведоче о пишчевим свакодневним ритуалима и навикама, попут прибора за пушење, табакера и сребрних предмета луксузне израде.
„За нас је изузетно важно што смо успели да очувамо ове предмете, јер они не говоре само о Нушићу као великом комедиографу, већ и о његовом свакодневном животу, о добу у којем је живео, о његовој породици и друштвеном статусу. Намештај у отоманском стилу, који је био типичан за житеље Београда тог времена, данас је прави пример луксуза и друштвене ангажованости“, каже Јелена Медаковић.
На изложби је представљено и више од 200 карикатура на којима је Нушић приказан на духовит начин и у ироничном тону. Оне откривају на који је начин овај комедиограф инспирисао своје савременике, будући да је био изузетно препознатљив и радо виђен у друштвеним круговима Београда.
„Нушићев хумор и његова специфична физиономија инспирисали су бројне уметнике тог времена, а кроз ове илустрације посетиоци могу да уоче како су га доживљавали и приказивали други. Карикатуре су постављене тако да прате његов лични простор, а реконструкција тапете која је некада красила његову собу доприноси аутентичности доживљаја изложбе“, истиче Јелена Медаковић.
Поставка је осмишљена тако да Нушићев живот прати хронолошки до момента када се оженио, алудирајући тиме на његову пошалицу из „Аутобиографије“ да „човек после женидбе више и нема аутобиографије“.
„Изложба се игра с тим прекидом, прелазећи од његовог личног наратива ка фотографијама његове породице. Фотографије приказују складан и идиличан живот грађанске породице, с посебним акцентом на начин живота, гардеробу и ентеријере који су били карактеристични за ту друштвену класу“, наводи Јелена Медаковић.
Поставка је прилагођена особама с оштећењем слуха и вида. Кустоскиња Марија Петровић, која је посебно обучена за рад са слабовидим посетиоцима, осигурала је да изложба буде доступна свима, без обзира на њихове физичке могућности.
„Ово је један од великих корака ка томе да сви музеји постану приступачнији, што је тренд који се све више препознаје у музејској пракси широм света“, истиче Јелан Медаковић.
Како истиче наша саговорница, Завичајни музеј Жарково, иако није у самом центру града, пружа одличне услове за овакву изложбу. Објекат, који је недавно прошао кроз темељну реконструкцију, био је једна од првих београдских школа и има дубоку историјску вредност за локалну заједницу.
„Завичајни музеј није само простор за чување историје, већ и мост између прошлости и садашњости. Поред ове изложбе, планирамо и многе друге, јер је циљ да доприносимо разумевању културне баштине кроз едукацију и приступачност. Надамо се да ће посетиоци схватити значај овог музеја, који има веома лепу и функционалну поставку, а који је у последњих неколико година постаје све популарнији међу Београђанима“, каже Јелена Медаковић.
Изложбу „Бранислав Нушић: Случај једне собе“ су током октобра могли да виде посетиоци Народног позоришта у Београду, у којем су игране праизведбе бројних Нушићевих дела.
Нушић је био драматург и заступник управника, а потом и управник Народног позоришта, као и управник Српског народног позоришта у Новом Саду, Народног позоришта у Скопљу и Народног позоришта у Сарајеву.
Бавио се и новинарством, уређивао је „Позориштни лист“ и писао рубрику „Из београдског живота“ у дневном листу „Политика“. На његову иницијативу у Београду је основано Удружење пријатеља лепих уметности „Цвијета Зузорић“, а био је и оснивач Удружења југословенских драмских аутора.
Радио је у Министарству спољних послова, у српском конзулату у Скопљу и Битољу, био је вицеконзул у Приштини и српски конзул у Солуну и Серезу. Године 1933. изабран је за редовног члана Српске краљевске академије.
Поред „Госпође министарке“ (1929), написао је више историјских драма, као и комада из грађанског живота. Његове комедије и данас су омиљене на позоришним сценама, а међу најпопуларнијима су „Мистер Долар“„Ожалошћена породица“, „Сумњиво лице“, „Др“, „Покојник“ и друге.