Метеорит под надимком Црна лепотица, откривен у Мароку 2011. године, нуди нове увиде у древну историју Марса. Званично позната као Северозападна Африка 7034, ова Марсова стена је настала пре 4,45 милијарди година и садржи трагове о хидротермалној прошлости Црвене планете.
Арон Кавози са Универзитета Куртин и његов тим анализирали су кристал циркона величине само 50 микрометара унутар метеорита. Кавози описује метеорит као стену из канте за смеће.
„То је диван „шведски сто“ марсовске историје, мешавина веома старих и веома младих стена. Али, многи фрагменти у њему спадају међу најстарије комаде стена са Марса“, каже он.
Циркон, кристализован у магми испод површине Марса, садржи гвожђе, алуминијум и натријум у танким слојевима попут љуске лука.
„Питали смо се где још могу да се пронађу овакви елементи у кристалу циркона“, каже Кавози.
Његов тим је идентификовао сличне кристале у лежишту руде злата у Јужној Аустралији, који су настали хидротермалним процесима.
„Познато је да се ове врсте циркона формирају само тамо где су током магматизма активни хидротермални процеси, системи топле воде“, објашњава он.
Сродна студија објављена је у часопису „Сајенс адвансис“.
Циркон је издржао древни удар који је оборио Црну лепотицу са Марса пре пет до десет милиона година, али је његова кристална структура остала нетакнута. Кавози напомиње да одсуство оштећења радијацијом потврђује да су додатни елементи уграђени током његовог формирања, а не током касније контаминације.
Ева Шелер са Универзитета Стенфорд, која није била укључена у истраживање, сугерише да налаз указује на водену пару која је испуштена у атмосферу Марса пре него што су се формирале реке и језера.
„У толикој старости од 4,5 милијарди година, налазимо се у времену када је настао Марс. Дакле, то би означило доказе о неким од најранијих понашања воде на Марсу“, каже она, пренео је „Њу Сајентист“.
Погледајте и: