Независни кандидат и присталица савеза са Русијом Калин Георгеску победио је у првом кругу председничких избора у Румунији.
Георгеску: Путин је лидер међу лидерима
Калин Георгеску води са 22,84 одсто гласова, док је актуелни премијер и председнички кандидат Социјалдемократске партије Марсел Чолаку освојио 19,24 одсто, показују резултати након пребројаних 100 одсто гласова.
Посебно се пребројавају гласови на бирачким местима у иностранству, а према прелиминарним подацима, Георгеску води и у дијаспори.
Георгеску је својевремено изјавио да би Румунија имала користи од добрих односа са Москвом, јер „треба да буде у добрим односима са свим великим силама света – Кином, САД, Русијом“. Више пута је истицао да чланство у НАТО и ЕУ Букурешту не даје потребну заштиту.
Пре почетка предизборне кампање, Георгеску је руског председника Владимира Путина назвао „лидером међу лидерима“.
Утицај Бајдена на проруско расположење Румуна
Док су бирократе у Бриселу све набаждарили на континуитет са Бајденом, у Америци десио озбиљан земљотрес победом Трампа на председничким изборима, а то ће се највише одразити на Европску унију, каже Гајић за Спутњик.
У међувремену, Бајден је одобрио Украјини да ракетама далеког домета гађа територију Русије, што је подржао Брисел, на шта су Руси одговорили демонстрацијом силе испаљивањем „орешника“, подсећа Гајић.
„Мислим да то утиче на Румуне који су видели директно на својој граници експлозије руских бомби и отуда већинско расположење у Румунији против рата, јер они знају да ће бити искоришћени као топовско месо. Уосталом, то им је и Џорџ Буш обећао кад су улазили у НАТО, али тада је рат деловао далеко. Наравно, сада је дошло време да се гине за НАТО, што су неформално неки већ и учинили. А то су разни конструктори који су изашли из војске али сигурно има и регуларних трупа јер неко мора да буде оператор на 'химарсима', 'атакамсима' и осталим сложеним системима за које украјинска војска није обучена. А Румунија је једна од главних земаља за логистику НАТО.“
Већинско расположење Румуна – антиратно
Румуни као народ који је масовно био против НАТО бомбардовања СРЈ данас гледају прокси рат НАТО против Русије у Украјини и њима је лако да саберу два и два и схвате куда би сукоб са Русима могао да их одведе, додаје Гајић.
Осим тога, Румуни су неколико пута кроз историју ратовали против Русије и сваки пут су изгубили, што је још један од разлога због чега је већинско расположење румунског народа антиратно, сматра Гајић.
„Трампова победа као и мотивација која је стигла са 'орешником' је итекако утицала на то, као и избори у суседној Молдавији. Сви ти фактори су утицали да владајућа атлантистичка, бриселска политика, политика Урсуле фон дер Лајен, једноставно не може да прође. Просто се види да је ефекат последњих догађаја, Трампове победе и још неколико ствари које су се издешавале, пре свега руског одговора на коришћење ракета дугог и средњег домета, нешто што је утицало на већ постојеће незадовољство већине румунског становништва политиком коју је влада водила дуги низ година.“
Гајић сматра да би Колективни Запад могао уочи или после другог круга председничких избора да покуша спровођење неке врсте обојене револуције, али сумња да би тај подухват успео.
Георгеску већ отупео наоштреност на рат
Ако победи, Георгеску би као непосредно изабрани председник имао легитимитет, док би ратна опција у Румунији била сапета „на исти начин као што је била и у Чешкој док су председници били Вацлав Клаус и Милош Земан“ иако је све то време чешка влада била атлантистичка, додаје Гајић.
„На пример, иако је Чешка признала тзв. Косово, председник је требало да одобри отварање амбасаде у Приштини, али све до новог председника, човека који је дошао из НАТО, Чешка није послала амбасадора. Дакле ни за време Клауса, ни за време Земана. У сваком случају, на исти начин и у другим источноевропским земљама, у зависности од политичког система, председник државе свакако може да утиче на систем. Видимо и у Хрватској у којој је извршна власт та која доноси одлуке, али опет захваљујући мешању председника Милановића Хрватска никако да пошаље, макар и симболично, те своје трупе у Рамштајн, односно у Украјину касније, како су планирали.“
Тако да ће та наоштреност за рат са Русијом која је у Румунији постојала са атлантистичком влашћу свакако бити отупљена после резултата првог круга председничких избора, макар Георгеску и не победио у другом кругу, додаје Гајић.
Румунија неће признати тзв. Косово
У случају победе Георгескуа, Румунија ће у најмању руку сачувати досадашње пријатељске односе са Србијом јер је румунско становништво прилично просрпски оријентисано, што се види чак и на фудбалским утакмицама, истиче Гајић.
„Врло је непопуларно бити против Србије у Румунији и мислим да не би требало очекивати некакве нагле заокрете на по нас негативну страну. Јер чак и са веома атлантистичком влашћу, иако је било неких назнака, Румунија није признала сецесију Косова и Метохије, тако да мислим да би ту требало очекивати континуитет“, закључио је Гајић.
Погледајте и: