НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Пас робот помаже пољопривредницима да постану профитабилнији /видео, фото/

Пси роботи могли би помоћи пољопривредницима да брже процене квалитет земљишта, надају се научници који воде технолошки експеримент у Корнволу. Уређај, који је развила компанија из тог енглеског града користи детектор гама зрака за процену квалитета земљишта.
Sputnik
Фармер Малколм Барет, који изнајмљује земљу недалеко од Бодмина, ради са научницима са Универзитета Плимут, који користе детектор гама зрака постављен на робота пса како би мапирао квалитет земљишта на његовим пољима.
Он је рекао да се нада да би технологија, која је бржа и ефикаснија од конвенционалне анализе, могла учинити фарме профитабилнијим смањењем употребе вештачких адитива.
Пси роботи се такође могу користити за приступ тешко доступним местима као што су брда и живе ограде.
Пса робота је развио Џејк Шо-Сатон, бивши студент Универзитета Плимут и суоснивач роботске компаније „Роботрикс“ у Пару.
„Наш најновији експеримент се фокусира на тло јер је често недовољно истражено што утиче на све око њега. Пси роботи такође могу бити корисни за испитивање тешко доступних подручја као што су брда и живе ограде. Његова максимална брзина је пет метара у секунди и тежи око 15 килограма. Кључна предност овог робота је што се може кретати по веома неприступачним теренима и тешким површинама захваљујући својим ногама“, рекао је Шо-Сатон.
На терену су коришћени и роботи на гусеницама који носе сензоре за мерење квалитета земљишта. Детектор гама зрака вредан 25.000 фунти (скоро 30.000 евра) постављен на пса робота мери природне нивое радијације у земљи.
Фармер Барет подсећа како је некада радио да би узео узорке земље и послао их у лабораторију.
„Обично бих користио лопату да узмем узорке са пет места у пољу. Онда бих морао да их пошаљем у лабораторију и чекам резултате“.
Али, сада то више не мора да ради.
„Крајњи циљ је да се обезбеди мапа својстава земљишта која су важна за фармера и његово доношење одлука. Проблем са традиционалним анализама земљишта је што су оне изузетно дуготрајне и скупе. Обично пољопривредник може себи да приушти само да узме неколико узорака из сваког поља, а затим мора да чека данима или недељама док не стигну подаци“, прокоментарисао је вођа експеримента Вил Блејк са Универзитета Плимут.
Погледајте и:
Коментар