Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да се овим изменама потврђују амбиције Србије у унапређењу функционисања енергетског система, постизању веће енергетске сигурности и декарбонизацији енергетског сектора, као и да се њима заокружује регулаторни оквир који треба да омогући интеграцију електроенергетског система у европски, већу енергетску сигурност и укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана у Србији.
Она је навела да је основни циљ измена и допуна Закона о енергетици већа сигурност снабдевања која ће се обезбедити, између осталог, и кроз сарадњу на регионалном и европском нивоу у случају криза.
„Изменама закона извршили смо преношење Пакета за интеграцију електричне енергије који треба да омогући и спајање са тржиштем електричне енергије ЕУ. Србија, на овај начин, постаје интегрални део тржишта ЕУ, што ће олакшати и убрзати размену електричне енергије са суседима и ЕУ и омогућити да најјефтинија тржишна електрична енергија дође до потрошача“, рекла је министарка.
Она је додала да су законске измене важне за оснаживање и заштиту крајњих купаца, што ће бити урађено кроз дефинисање енергетског сиромаштва, стварање услова за оснивање и деловање енергетских заједница, као и права на напредне мерне системе, односно паметна бројила.
Министарка је подсетила и да су убрзани поступци за прикључење електрана на мрежу које привреда гради за своје потребе, уведен је институт активног купца за привреду, као и тзв. корпоративни ППА уговори, који омогућавају да привреда може директно са произвођачима обновљивих извора енергије (ОИЕ) да закључује уговоре.
„Све ове мере се спроводе у циљу мањег утицаја на животну средину и укључивања свих у процес енергетске транзиције – грађана, привреде и државе која даје стратешки оквир, циљеве које морамо достићи и мере за њихово достизање. Енергетска транзиција мора бити постепена и праведна“', напоменула је министарка.
Она је рекла да измене Закона о енергетици предвиђају престанак важења Закона о забрани изградње нуклеарних електрана.
„С обзиром да нас очекује интензиван раст потрошње енергије у наредним годинама, морамо дугорочно да планирамо и припремамо се како бисмо били енергетски безбедни, нарочито због очекиваног смањења производње у термосектору. Европа и свет нукеларну енергију виде као решење у борби са климатским променама због чега смо у стратешким документима размотрили различите сценарије који укључују и потенцијалну примену нуклеарне енергије у нашој земљи“', рекла је она, пренео је Танјуг.
Министарка додаје да измене закона треба да омогуће и лакше прикључивање јавних и приватних пуњача електричних возила на дистрибутивни систем, што је важно због електрификације саобраћаја и смањења емисија штетних гасова.
Истакла је да Стратегија развоја енергетике Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године као стратешки циљ дефинише сигурно снабдевање енергијом и енергентима становништва и привреде, уз прогресивно смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и других негативних утицаја по животну средину и здравље људи.
Како се наводи у саопштењу, стратегијом су предвиђена значајна улагања усмерена ка повећању производних капацитета из ОИЕ, енергетске ефикасности кроз све секторе, као и даљи развој и унапређење преносне и дистрибутивне мреже, диверсифкација снабдевања нафтом и гасом и шира употреба водоника у енергетском сектору.
Погледајте и: