НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Научници открили скривене „тамне гене“ у људској ДНК – зашто је то важно?

Научници су открили скривене гене који кодирају мале протеине, мењајући наше разумевање људског генома, отварајући нове могућности за лечење озбиљних болести и откривање нових лекова.
Sputnik
Десетине хиљада гена можда још недостају у нашим геномским записима, који кодирају сићушне протеине повезане с болестима као што су рак и имунолошки поремећаји. Глобални тим научника потврдио је постојање ових неухватљивих секвенци, познатих као неканонски гени отвореног оквира читања (ncORF).
Ерик Дојч, протеомиста са америчког Института за системску биологију и његове колеге идентификовали су огромну групу тих гена анализирајући податке из 95.520 генетских експеримената. То је укључивало студије масене спектрометрије малих протеина и каталоге имуног система.
За разлику од конвенционалних гена, овим секвенцама недостају дуги маркери који се обично користе за сигнализацију производње протеина, што им омогућава да избегну детекцију.

„Ови новопотврђени ncORF протеини могу имати директну биомедицинску важност“, рекао је истраживачки тим у својој рецензираној студији, која је доступна у репозиторијуму bioRkiv.

Њихови криптични пептиди могу бити кључни у имунотерапији рака, као што су ћелијске терапије и терапеутске вакцине.
Многи од ових гена су изведени из транспозона, или мобилних генетских елемената, укључујући секвенце из древних вирусних инфекција. Други изгледају абнормално, производећи протеине који се виде само у ћелијама рака.
„Одређени ncORF пептиди одражавају аберантне протеине... ван контекста са канонским протеомом“, истичу Дојч и његов тим.
Истраживање имплицира могућност проналажења потпуно нове класе лекова за пацијенте оболеле од најтежих болести
Од 7.264 идентификованих ncORF гена, пронађено је да најмање 3.000 производи протеине. Ово сугерише да људски геном може бити некомплетан са десетинама хиљада гена који кодирају пептиде. Овакви налази бацају светло на то зашто су претходне процене величине генома премашиле оне из пројекта „Људски геном“ (Human genome).
„Могли бисмо да имамо потпуно нову класу лекова за пацијенте“, сматра Џон Пренснер, неуроонколог са америчког Универзитета у Мичигену и један од аутора поменутог истраживања.
Поменуто истраживање наглашава важност пречишћавања наших генетских записа и нуди нове алате за откривање „тамне генетске материје“, пренео је „Сајенс алерт“.
Погледајте и:
Коментар