Како истичу, њихов метод комбинује генеративни модел вештачке интелигенције са моделом поплава заснованим на физици како би се створиле најреалније фотографије датог подручја из птичје перспективе. На тај начин могу јасно да покажу где би могло доћи до поплава и колико би подручја било захваћено.
Приликом тестирања модела, научници су користили податке о урагану Харви који је погодио Хјустон и околину 2017. године. Након што је модел направио сателитске слике, научници су их упоредили са стварним сликама снимљеним после невремена. Такође, упоредили су слике које су створене уз помоћ вештачке интелигенције, али нису укључиле модел заснован на физици.
Открили су да је њихов модел генерисања сателитских слика коришћењем вештачке интелигенције заснован на физичком моделу био реалистичнији и тачнији.
„Једног дана бисмо ово могли да искористимо пре урагана да обезбедимо додатни слој визуелизације за јавност“, каже Бјорн Литјенс, постдокторски сарадник на МИТ-овом Одељењу за Земљине атмосферске и планетарне науке, који је водио истраживање док је био докторант на Катедри за аеронаутику и астронаутику МИТ-а.
„Један од највећих изазова је подстицање људи да се евакуишу када су у опасности. Можда би ово могла бити још једна визуализација која ће помоћи да се повећа та спремност“, додао је Литјенс.
Како су истраживачи објаснили, обично креатори политике могу да добију идеју о томе где би се поплаве могле десити на основу визуелизације у облику мапа означених бојама. Ове мапе су коначни производ серије физичких модела који обично почињу моделом путање урагана, који се затим уноси у модел ветра који симулира образац и јачину ветрова у локалном региону. Хидраулички модел затим исцртава где ће доћи до поплава на основу локалне инфраструктуре и генерише визуелну мапу висина поплава у одређеном региону у боји.
„Чини се да је пружање хиперлокалне климатске перспективе најефикаснији начин за преношење наших научних резултата“, каже Дава Њумен, виши аутор студије и додаје: „Људи се повезују са својим поштанским бројем, својим локалним окружењем у којем живе њихова породица и пријатељи. Пружање симулација локалне климе постаје интуитивно, лично и повезано“.
Иако су на примеру Хјустона показали да њихов метод функционише, креирање новог модела за другу област захтевало би много времена и ресурса. Али није немогуће.
Погледајте и: