Суперкомпјутер из америчке Националне лабораторије Оак Риџ извео је највећу астрофизичку симулацију икада постигнуту. Суперкомпјутер Фронтиер је у склопу пројекта ExaSky симулирао 31 милијарду кубних мегапарсека (9.107800е+49, односно 91078000000000000000000000000000000000000000000000 кубних километара) ширења свемира.
Та невероватно амбициозна симулација може унапредити наше разумевање космичке еволуције, укључујући загонетну тамну материју.
„Постоје две компоненте у свемиру: тамна материја – која, колико знамо, делује само гравитацијски – и конвенционална материја, или атомска материја“, објаснио је Салман Хабиб из америчке Националне лабораторије Аргон, који је водио истраживање.
Нови увид у космичку еволуцију
„Дакле, ако желимо знати шта свемир намерава, морамо симулирати обе ствари: гравитацију као и сву другу физику укључујући врући гас и формирање звезда, црних рупа и галаксија; астрофизичке „кухињске судопере“, да тако кажем. Те симулације називамо космолошким хидродинамичким симулацијама“, додао је Хабиб.
Симулације попут ове омогућавају научницима да посматрају космичку еволуцију на убрзаној временској линији. Иако можемо назрети прошлост свемира посматрајући удаљену светлост, ови модели омогућавају детаљне анализе огромних временских скала и феномена које је немогуће видети у реалном времену.
Постизање тог научног подвига захтевало је године финог подешавања алгоритама, математике и специјализованог хардверског/хибридног убрзаног космолошког кода. Фронтиер, најбржи суперкомпјутер на свету у то време, био је кључан у превладавању претходних ограничења хидродинамичких симулација.
„Ако бисмо симулирали велики део свемира посматран једним од великих телескопа као што је опсерваторија Рубин у Чилеу, говоримо о посматрању огромних делова времена - милијарди година ширења. Донедавно нисмо могли ни замислити извођење тако велике симулације осим у апроксимацији само гравитације“, нагласио је Хабиб.
На видеу, у увећаном делу на десној страни приказан је масивни кластер галаксија који се формира унутар волумена од 311.296 кубних мегапарсека, односно само 0,001% укупне симулације, пише Сајенс алерт.
Погледајте и: