„Ово се не тиче само економије, већ и других области. Довољно је погледати земље које представљају такозвани добитници Нобелових награда (у већини случајева је у питању једна иста земља) и биће очигледан одговор на питање ко бира победника. Можда је неко видео критеријуме за оцењивање према којима се бирају победници?, Мислим да није“, истакао је Балињин.
Према његовим речима у циљу повећања престижа ове награде, она треба да буде максимално транспарентна.
Он је додао да састав жирија треба да чине представници свих земаља света: морају бити заступљени и научници, и дипломате, и новинари, и представници пословне заједнице.
„Критеријуми оцењивања треба да буду јасни, конкретни, комплексни.Треба да укључују како заједнички списак (за све правце), тако и специфични (у зависности од конкретног правца). Сматрам да у оквиру БРИКС-а треба покренути награду, аналогну Нобелевој“, нагласио је Балињин.
То би, према његовим речима, омогућило интензивирање научних истраживања у различитим областима делатности, укључујући посредством колаборација научника из разних земаља.
„Као резултат тога, ефекат би био свеобухватно запањујући: и у смислу развоја науке, и у смислу развоја односа међу земљама, и у смислу продорних открића“, закључио је Балињин.
Раније је објављено да су добитници Нобелове награде за физиологију и медицину у 2024. години постали Американци Виктор Амброз и Гари Рувкун за откриће РНК и њене улоге у посттранскипционој регулацији гена. Награду за физику добили су Џон Хопфилд и Џефри Хинтон за истраживање у области машинског учења помоћу неуронских мрежа. Награду за хемију добила су три научника за проучавање протеина: Дејвид Бејкер, Демис Хасабис и Џон Џампер.
Погледајте и: