Паника у Немачкој: Колика је цена деиндустријализације? /видео/

Како су крајем октобра јавили сви светски медији, „Фолксваген“ је најавио затварање макар три фабрике у Немачкој и смањење броја запослених у преосталим; укупно десетине хиљада ће само ту остати без посла, уз смањење зарада преосталима. Челични џин „Тисен Круп“ у наредним годинама – 11.000 отказа, односно чак 40 одсто радне снаге, указује „Фајненшел тајмс“. „Дојче бан“ – немачка железница – 30.000, ЗФ Фридрихсхафен, произвођач ауто делова – 14.000, „Континентал“ гуме 13.000, САП 10.000 и тако даље, хиљаде ће отпустити и „Бош“, „Ауди“, „Форд“...

Око 140.000 радних места нестаће само у немачкој ауто-индустрији у наредних десет година, предвиђа се, а државна телевизија са франкфуртске берзе ових дана доноси прогнозу да ће индустрија челика до 2030. бити много мања и знатно скупља него данас, али зато – јако утешно – зеленија.

Но није то само питање релативно блиске будућности, него и још ближе. До ванредних парламентарних избора, заказаних за 23. фебруар, очекује се да ће хиљаде радника остајати без посла сваког месеца – бар 15.000 до избора – и читавих 80 хиљада већ током идуће године.

У металској индустрији – ево још једне неутешне прогнозе, једна лоша прогноза стиже другу, као зараза која се шири – до 2030. без посла ће остати 300.000 радника, упозорава председник Асоцијације металске индустрије Штефан Волф.

Уосталом, магазин „Економист“ има обиље добрих разлога да констатује да је „некад доминантна Немачка сад очајна”, те да се „слама њен бизнис модел”.

„Земља је обузета страховима од деиндустријализације“, констатује часопис породице Ротшилд и кроз графиконе опомиње да је индустријска производња у Немачкој већ скоро достигла неславни – рекордно ниски – ниво из јека пандемије ковида.

„Годинама су били убеђени да су најбољи, а сада је одједном готово“, са осетним тоном злурадости коментарише у лондонском магазину званичник Европске уније.

Један од важнијих разлога оволиког опадања јесу и високе цене енергената због сече веза с Русијом. А вапај генералног директора „Тисен Крупа“ да је Немачка усред поменуте деиндустријализације подсећа да је још пре две године и асоцијација европске обојене металургије упутила хитан позив шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен да спречи „трајну деиндустријализацију због раста цене струје и гаса“, уз важну напомену да оно што буде затворено има тенденцију да остане трајно затворено.

Међу додатним, типично немачким проблемима пак „Економист” сад указује и на недостатак обучене радне снаге јер Немачка стари – друге процене говоре о потреби за приливом око 300.000 миграната на годишњем нивоу – а уз то и сложена бирократија, „која у многоме стиже из Брисела“ и немачку економију, према процени Ифо института из Минхена, годишње кошта 146 милијарди евра.

А ту је, наравно, и нерешива енигма конкуренције из Кине која је, примера ради, још 2020. била увозник аутомобила док је прошле године постала највећи светски извозник; но нису само аутомобили већ и машине и хемијска индустрија, опомиње „Економист“, док „Фајненшел тајмс“ у једном недавном тексту открива колико се иновацијско-индустријски светски поредак окренуо наглавачке у односу на оно што смо навикли: сад Европска унија захтева трансфер технологије од кинеских компанија које би да раде на њеном тлу. Наравно, зато што Кинези сад имају оно што европске компаније немају, а било је обрнуто.

У сваком случају, топло препоручује „Економист“, Немачка мора да превазиђе свој „индустријски фетиш“. И да укине уставну забрану значајног задуживања, што ће рећи: престаните да производите и почните да се задужујете. Светски финансијски шпекуланти мора да су већ почели да похлепно трљају руке. Тим пре што је процена да су Немачкој у наредних 10 година неопходне јавне инвестиције од 600 милијарди евра којих нема.

Али је зато ове године Немачка достигла НАТО циљ од два одсто БДП-а за војску. А демохришћанин Фридрих Мерц, вероватни будући канцелар, поручио је Немцима још пре почетка Специјалне војне операције да се „не плаше нуклеарног рата“ како би зауставили Владимира Путина…

Чиме прети Немачка, и шта прети Немачкој? Како ће њена економска криза утицати на политичку кризу? И да ли јој има спаса од деиндустријализације?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар Бранко Павловић и некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић.