Могућа налазишта литијума као сировине, која је добила стратешки значај у Босни и Херцеговини, до сада нису у потпуности истражена, а потврђена су само у источном делу земље, где се пронађене залихе процењују на више од милион тона.
Ову информацију потврдили су у петак представници Центра за политике и менаџмент, независне тинк танк организације из Сарајева, која је заједно са клубом Зелених у парламенту БиХ подстакла отварање јавне расправе о критичним материјалима, њиховим потенцијалним локацијама и количине које су на располагању држави да би могла да планира њихову експлоатацију.
"Литијум није до краја истражен, око Лопара (у источној Босни) пронађено је милион и по тона концентрата, али га још има уз Дрину и у централном делу земље све до Херцеговине", рекао је Харис Абаспахић из ове организације, која прикупља и систематизује до сада доступне податке о минералном потенцијалу у Босни и Херцеговини, где постоје 143 потврђене локације са стратешким и критичним сировинама.
Тренутне резерве угља у тој земљи процењене су на пет милијарди метричких тона, а руде гвожђа на 653 милиона тона.
Резерве боксита процењене су на 120 милиона тона, а цинка и олова на по 56 милиона тона.
Постоје и мање резерве магнезијума, мангана и антимона. Не зна се тачно колико има литијума, сировине која је изузетно важна за производњу батерија за електрична возила.
"Ово је економска прилика, али и еколошки изазов"
Процена од 1,5 милиона литијум карбоната је заснована на истраживањима спроведеним у општинама Лопаре и Угљевик.
Започета су додатна прелиминарна истраживања на подручју општина Чајниче, Језеро и Шипово, као и Бијељина, Зворник и Брчко, са укупно 20 потенцијалних локалитета који се истражују.
Литијум је на листи 30 критичних материјала, односно сировина од стратешког значаја, коју је дефинисала Европска унија, али је и на листи САД које су дефинисале 34 такве сировине.
Цена литијума би могла да порасте и до 42 пута до 2040. године, с обзиром на планове за декарбонизацију и нулту емисију ЦО2.
Према проценама ММФ-а, сектор критичних сировина ће у наредне две деценије постати финансијски важнији од сектора нафте.
Посланик у Парламенту БиХ и председник Зеленог клуба Саша Магазиновић рекао је да је потребно одмах отворити дијалог у целој земљи о експлоатацији ових сировина јер је то стратешко питање.
"Ово је економска прилика, али је и еколошки изазов", рекао је Магазиновић, пише хрватски Индекс.
Погледајте и: