Међународни тим истраживача, који су предводили Пер Желабер и Рон Пинхаси са Универзитета у Бечу и Дејвид Рајх са Универзитета у Харварду, проучавао је најкомплетнији сет генетских података становника централне Европе из раног неолита. Резултат студије објављенe у часопису Нејчр хјуман бихејвиор показао је да у култури која је довела до ширења пољопривреде централним делом Старог континента пре око 8.000 година није било трагова стратификације (хијерархијско постављање друштвених класа) популације.
До експанзије пољопривреде у централној Европи дошло је у 6. миленијуму пре нове ере, када су фармери са Балкана преко долине Дунава стигли све до данашње Француске на западу и Украјине на истоку.
Култура линеарнотракасте керамике коегзистирала је са старчевачком културом и делимично је из ње еволуирала. Културни трагови фармера су хомогени на овом простору, дугом више хиљада километара, али је због мањка генетских података различитих породица било тешко да се открије да ли су живели у друштвеној једнакости и који појединци су мигрирали по континенту.
Истраживачки тим са више од 80 генетичара, антрополога и археолога спојио је генетске податке више од 250 појединаца из културе линеарнотракасте керамике са подацима добијеним проучавањем костију, датирањем радиоактивним угљеником и подацима о исхрани. Проучавање генетских веза између неолитских становника Европе показује да су припадници културе линеарнотракасте керамике прелазили стотине хиљада километара за само неколико генерација.
„Успешно смо пронашли рођаке с једне стране у Словачкој, а с друге у западној Немачкој, 800 километара далеко“, рекао је Пер Желабер у саопштењу.
„У овој студији, први пут смо известили да се породице на проучаваним налазиштима Нитра у Словачкој и Полгар-Ференци-хат у Мађарској не разликују по храни коју су јели, погребним даровима с којима су сахрањени или пореклом. То показује да људи који су живели у овим неолитским насељима нису били подељени на основу породице или пола и не примећујемо било какве знаке неједнакости, коју разумемо као различит приступ ресурсима и простору“, рекао је Рон Пинхаси.
Култура линеарнотракасте керамике нестала је око 5000. пре нове ере и предлагане су различите хипотезе о њеном колапсу. Неки су сугерисали да је то био период друштвене и економске кризе, често повезане са распрострањеним насиљем.
Један од најпознатијих догађаја тог типа је масакр у Аспарн-Шлецу, где је више од 100 појединаца откривено у систему јама. Уз Херксхајм, ово је место са највише насилно убијених појединаца у раном неолиту, а скелети показују знакове насиља и фрактура.
„Наше детаљне генетске студије појединаца из Аспарн-Шлеца показују да је мање од 10 њих било генетски повезано, што оспорава теорију да је реч о масакру једне популације“, рекао је Желабер.
Погледајте и: