Изменама и допунама Закона о енергетици укинут је мораторијум на изградњу нуклеарних електрана у Србији, који је уведен пре 35 година. Тиме се симболично отварају врата развоју нуклеарне енергије у нашој земљи.
Научног саветника др Славка Димовића, директора Института за нуклеарне науке „Винча“ у данашњој „Енергији Спутњика“ питамо шта укидање мораторијума значи за Србију. Да ли је нуклеарна енергија пут да Србија обезбеди енергетску сигурност и независност?
Мање више је јасно да се производња електричне енергије из угља мора до 2050. године заменити такозваним зеленим изворима. Не само у Србији, већ и у Европи, чије смо препоруке и ми усвојили. Европска унија је нуклеарну енергију декларисала као „зелену“. Неки извори чак наводе да се и у Немачкој премишљају да ли да поново активирају своје угашене нуклеарке.
Код нас је, међутим, за почетак неопходно грађанима представити докле је нуклеарна привреда у свету стигла и шта су, потенцијално, најбоља решења за Србију. Конкретно, да ли је решење да сами градимо нуклеарну електрану или да узмемо учешће у некој од НЕ у земљама у окружењу, на пример у Мађарској.
Питање које су у јавност лансирали неки стручни кругови је да ли Србија има способан стручни кадар не само да гради нуклеарну електрану, већ и да сутра управља једним таквим енергетским капацитетом.
Дилема је, такође, и да ли треба, ако се уопште одлучимо за градњу нуклеарне електране, да градимо класичну нуклеарку или да то буде мали модуларни реактор.
Саговорника „Енергије Спутњика“ питамо и која је улога Института „Винча“ у енергетској транзицији Србије из фосилних горива. Односно, да ли су НЕ једино решење за енергетску будућност Србије?