Предлог за гласање о поверењу Влади поднет је, након што је Барније, који је тек два и по месеца на челу Владе, одлучио да искористи члан 49.3 француског Устава да би издејствовао усвајање буџетских мера без гласања.
Барније, некадашњи преговарач ЕУ за Брегзит, позвао се на тај члан Устава да би наметнуо контроверзни нацрт буџетских мера за 2025. годину без одобрења парламента.
Десничарска партија Национално окупљање претходно му је дала рок да до понедељка унесе измене у предлог буџета које је та странка предложила.
Француски премијер је дан раније одустао од планираног повећања пореза на струју, али је Ле Пенова, лидерка Националног окупљања, саопштила да то није довољно.
Та странка је тражила и повећање пензија у складу са инфлацијом, да се не смањују субвенције државе за лекове, те да се не повећава цена гаса, као и смањење француског доприноса буџету ЕУ.
Захтев за гласање о поверењу Влади први је поднео Нови народни фронт, левичарска коалиција која укључује социјалисте, Зелене, крајњу левицу и Комунистичку партију.
Национална скупштина гласа о поверењу Влади, што се у тој институцији није догодило од 1962. године.
Макрон је, у међувремену, одбацио идеју о својој евентуалној оставци ако падне Владе, уз оцену да позиви на његову оставку представљају "политику фикције".
Ројтерс из анонимних извора јавља да је циљ Макрон да што пре постави новог премијера, ако дође до пада Владе.