ДРУШТВО

Дани Дарје Дугине: Уградила је свој живот у бољи свет

У целом свету данас постоје људи који иду под заставом Дарје Дугине, заставом љубави. Погинула је за своје идеје, страдала од руку украјинских терориста којима су помагале западне специјалне службе.
Sputnik
О лику и делу борца за истину, филозофа, љубитеља уметности, новинара и симбола борбе за традицију и православље насупрот западном неолиберализму – Дарји Дугиној, говорили су вечерас у Београду светски стручњаци.
На Данима Дарје Дугине, првој манифестацији овог типа у Европи, о њеној заоставштини, делу и значају њеног примера, о актуелним политичким и геополитичким темама, филозофији, традицији, али и мултиполарној визији света и у Медија центру говорили су међународни експерти из Италије, Француске, Чешке и Србије. Међу говорницима је био и Дарјин отац, професор Александар Дугин, који се видео позивом укључио из Русије.
Поред њених многобројних функција и занимања, Дарја је била геополитичар, филозоф, борац за мултиполарни свет и православље. Њен отац говори како она није само била његова ћерка и Рускиња, већ је постала симбол страдања од западног неолиберализма у кукавичком и неоправданом убиству.
Говорници на трибини поводом међународне манифестације ,,Дани Дарије Дугине" која се одржала у Београду. Мартин Ковач (Чешка), Стеван Гајић (Србија), Раиналдо Грацијани (Италија), Инес Педрети (Италија), Ив Батај (Француска).

Борба светлости и таме

Професор Дугин, филозоф, социолог и геополитичар није био само Дарјин отац, већ и њен политички и духовни водич. Он је изјавио како је његова ћерка била самостални мислилац која је иза себе оставила пет фундаменталних филозофских дела, која се данас објављују и читају. Сви су данас, каже он, чули за „његову Дашу“, а на њеном примеру се деца у Русији уче како да се боре за истину и за своју земљу.
Цитирао бих апостола Павла који каже да се непријатељ не бори са нашим телом, већ са нашим духом. То је оно што западни терористи нису успели да убију – њен дух. Убили су је због њених мисли, али њену мисао нису могли да убију. Данас су овде окупљени њени пријатељи из целог света и то потврђује ову тезу, рекао је Дугин.
Он је говорио о томе како је његова ћерка веровала у Европу, али да је то Европа које скоро да нема.
Александар Дугин је говорио и о љубави његове ћерке према Србији. Дарија је била свесна жртве коју је Србија поднела и коју је кроз историју непрестано подносила. Руси то, рекао је, знају да препознају.

Данашња Европа је анти-Европа, она је покидала везе са својим наслеђем, коренима, хришћанским духом, филозофијом и претворила се у гробље историјских идеја. Ипак, Дарја је веома веровала да ће се европски народи пробудити и вратити свом идентитету, рекао је Дугин и додао како је Дарја изузетно волела да прати оне европске токове које је представљао њихов добар пријатељ Драгош Калајић.

Он је говорио и о Дарјиној љубави према Србији и томе како сматра да је Србија јединствена земља, земља која је много пропатила кроз историју, земља која је савремена, али истовремено и утемељена у традицији. Руси све то, како је рекао, врло добро знају и осећају.

Хвала свим пријатељима који су се окупили на овој конференцији јер они тако чувају сећање на нашу Дашу. Оваквим скуповима и вашим радом, ми одржавамо сећање на њу и њене идеје. У целом свету постоје људи који иду под Дарјином заставом – заставом љубави, али и даље постоје многи који је и сада мрзе. То само значи да је она и даље жива и да је њена мисао и даље јака.

Уградила свој живот у бољи свет

Политиколог са Института за европске студије Стеван Гајић говорио је о култу жртве који је нераскидиво повезан са оним што тек треба изградити. Он је рекао како је тај култ остао посебно јак у српском народу, подсетивши на епску песму „Зидање Скадра на Бојани“. Као што три брата Мрњавчевића нису могла да саграде град док у њега нису узидали младу Гојковицу, тако је и Дугина себе узидала у нешто много веће од ње.

На најнепосреднији начин, Дарја Дугина, попут младе Гојковице, уградила је свој живот у бољу Русију и бољи свет који је сањала. Дарја је име које ће у вечности остати записано као име уграђено у темеље добра. Њен читав живот је био такав. Она је особа коју приликом наших разговора никада нисам видео тужну.

Гајић је рекао како није на нама да знамо хоће ли Русија до краја свог пута бити Катехон, носилац мисије спречавања тријумфа зла у историји и одложити долазак антихриста. У сваком случају, Дарја је живела за добро и за слободу, а то је доказивала и после ескалације рата на истоку Европе, каже он. Неустрашиво је улазила у ратне зоне, где је сведочила томе како Русија у крви брани светску већину од потпуно озверене хегемоније.
Др Стеван Гајић, скроз десно. Лично је познавао Дарију Дугину и врло добро је знао шта она осећа према српском народу.

Дарја је провела живот на фронту за слободу против глобалистичке хегемоније, за последњу и коначну деколонизацију. Зато није ни најмање чудно што је, попут њеног оца, увек имала посебно топао однос према српском народу.

Дарја је, објашњава Гајић, знала какво је место српског народа у свету који тек настаје. Будућност српског народа у новом мултиполарном поретку решаваће се другачије и његов статус биће потпуно различит од садашњег. Када дође до ове промене, закључио је Гајић, биће јасно да живимо у новом свету, оном какав је сањала и Дарија Дугина.

Концерт за Дарју Дугину

Италијански картограф и председник удружења МултиполАрт Раиналдо Грацијани објаснио је разлоге за одржавање оваквог фестивала и зашто је баш Србија изабрана за домаћина. Говорио је о Дарјиним размишљањима и мултиполарној визији Драгоша Калајића.
Италијанка Инес Педрети, политички активиста и оснивач удружења МултиполАрт, говорила је о улози жене и њеном положају у савременом свету, а теми је приступила са становишта Дарјине личне пријатељице.
Француски историчар и геополитичар Ив Батај осврнуо се на тему Дарје и мултиполарности у односу на Дарјина културна искуства са француским и европским културним авангардама, а на скупу је говорио и независни аналитичар из Чешке Мартин Ковач.
Постер за манифестацију ,,Дани Дарије Дугине"
У оквиру Дана Дарје Дугине биће одржана и два уметничка догађаја и сви су отворени и бесплатни за јавност - у суботу у кафеу Полет у 17 часова, и у клубу Гварнеријус у 20 часова. Организатор свих догађаја је асоцијација МултиполАрт из Италије у сарадњи са пријатељима из Србије.
Коментар