Уметник познат као Мануел Панселинос, који је био савременик Ђотоа сматраног за оца западног сликарства, био је подједнако утицајан у византијској уметности.
Византијска уметност, у чијем стилу су осликане цркве широм Грчке, Србије и других православних земаља, истиче се по свом оштром формализму који приказује издужене, бледе ликове светаца и Богородице и планине које личе на кубизам, наводи АП.
О животу Панселиноса ништа се не зна, а стручњаци сада верују да је то само био његов надимак, док се он заправо звао Јоанис Астрапас и био је из Солуна, преноси америчка агенција.
Дела Панселиноса с краја 13. и почетка 14. века сматрају се најбољим изданцима уметности Византијског царства.
Историчари уметности су дуго сумњали да је његово презиме, које на грчком значи “пун месец”, могло потећи од надимка неког од припадника такозване Македонске школе сликарства из Солуна.
Недавна истраживања грчког монаха и линвисте Космаса Симонопетритиса повезала су Панселиноса са сликаром Македонске школе Астрапасом.
Експерт за рукопис Кристина Сотиракоглу применом специјалне технике потврдила је да су натписи на једном рукопису који се приписује Астрапасу идентични словима на слици насталој у северној Грчкој која се сматра за најбоље Панселиносово дело.
Монах Космас са Свете Горе казао је да његова и истраживања Сотиракоглу јасно доказују прави идентитет Панселиноса.
“Панселинос је био стварна личност, а то име је само надимак по коме је Јоанис Астрапас постао познат”, закључио је Космас.
Погледајте и: