Чувено колико и неопрезно признање саветника за националну безбедност још актуелног председника САД – у једном мејлу упућеном Хилари Клинтон на самом почетку рата у Сирији – представља један од неопходних кључева за разумевање свега што се од тада догодило у овој распарчаној земљи која упорно одбија да, путем некадашње Либије Моамера ел Гадафија, оде у баш тоталну деструкцију. Тим пре што је после Саливановог мејла објављен и документ обавештајне службе Пентагона (ДИА) из 2012. који потврђује да Запад и Турска подржавају терористичку Ал Каиду која предводи побуну у Сирији.
Муњевита офанзива
Злогласна Ал Каида у међувремену се у неколико наврата ребрендирала у наоружане појаве другачијег имена и истих намера и метода деловања, па је под садашњим називом Хајат Тахрир ал Шам (ХТС), после дуготрајног затишја које је очигледно искористила за наоружавање и обуку, у коалицији с другим тамошњим оружаним формацијама изненада прошле среде провалила из својих упоришта у покрајини Идлиб и појаса уз границу с Турском, прегазила неспремне јединице сиријске армије и муњевитом брзином освојила други највећи град у Сирији – Алепо – те наставила да продире јужно ка Хами.
У тренуцима тоталне конфузије минулог викенда проносиле су се – можда и намерно, да додатно посеју панику – чак и гласине о пушкарању у Дамаску и тоталном губитку контроле владе Башара ел Асада, међутим, фронт је уз помоћ удара руске авијације ипак накратко стабилизован да би се наставио рат свих против свих. Што се можда и понајбоље види по Курдима који на северу Сирије ратују уз војску Башара ел Асада против НАТО терориста који надиру из правца Турске; али зато на североистоку земље, уз реку Еуфрат, ратују против снага Башара ел Асада и то уз помоћ америчке окупационе војске. Уосталом, у НАТО терористичкој интернационали која је јуришала на Алепо а потом освојила и Хаму било је, поред Ујгура из Кине за које ”Тајмс оф Израел” пише да су им узор ционисти, и албанских терориста; и занимљиво би било да се мапирају њихови путеви до Сирије и из ње.
Непријатне везе
Понеке од непријатних веза су, међутим, већ испливале на површину. Па су тако у ретком случају сагласја и украјински и руски медији дошли до сазнања да су у терористичкој офанзиви значајну улогу имали Украјинци. Агенција РИА новости јавила је, позивајући се на очевице, да су ”украјински специјалисти” уочени у самом Алепу, те да су њихови саветници помогли у припреми дронова и ”употреби напредних америчких технологија, укључујући сателитску навигацију и системе електронског ратовања”. Док је ”Кијев пост”, да потврди како то није руска пропаганда, открио и да је операцију подршке терористима проистеклим из Ал Каиде спровела украјинска војна обавештајна служба (ГУР) – која је са сличним исламистима већ сарађивала у Малију овог лета. Више се и не крију.
Московски лист ”Известија” пренео је и сазнања да су напад терориста у Сирији координисале обавештајне службе Турске, Украјине и Француске, уз одобрење Америке и подршку Израела – који збиља није пропустио прилику да гађа циљеве у Сирији баш кад се нашла под нападом исламиста, а они су заузврат у симптоматичном изливу мржње газили палестинске заставе које су затекли у Алепу, и притом се поносно снимали.
Признање из Америке
Бела кућа је пак, предвидљиво, за напад терориста на Асадов режим окривила Асадов режим а не терористе, и истовремено устврдила да, како је наведено, Сједињене Државе ”немају ништа с овом офанзивом коју предводи Хајат Тахрир ал-Шам, означен као терористичка организација”. Што представља признање да њихови савезници – од Украјине надаље – сарађују с терористима на остварењу заједничких циљева.
А тај циљ изгледа није само сам Асад. Њему је, наиме, открила је баш сада агенција ”Ројтерс”, уз штап – прецизније, нож под грлом у виду терористичке офанзиве – понуђена и шаргарепа: да се одрекне Ирана у замену за делимично укидање санкција. Што додатно упућује на закључак да је реч о нимало случајном него брижљиво координисаном геополитичком захвату у складу с цитираном америчком стратегијом о Ал Каиди на нашој, то јест њиховој страни.
На чијој је све страни Ал Каида под разним својим именима? Како је дошло до изненадне операције у Сирији? Какву игру игра Турска?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили пуковник у пензији Љубинко Ђурковић и стручњак за тероризам Џевад Галијашевић.