Српска листа одлучила је да учествује на парламентарним изборима привремених косовских институција који се одржавају 9. фебруара, истичући да је то једини логичан пут да заштите права и интересе Срба на Косову и Метохији.
Одлука Српске листе о изборима добар потез
Историчар др Алексадар Лукић из Института за политичке студије сматра да је Српска листа донела праву одлуку, иако упозорава да ће бити тешко санирати штету коју је Србима на КиМ нанео Аљбин Курти али да неке ствари повратак Срба у приштинске институције бар могу да зауставе.
„Чини ми се да је добар потез да се учествује на овим изборима јер би неучествовање Српске листе омогућило да се на тим изборима кандидују неки други Срби који су у неком договору лојалности са Приштином и Западом тако да би та скупштина имала лажни легитимитет што се тиче представника српског народа“, сматра Лукић.
Додуше, додаје он, Скупштина Косова ни до сада није имала по Резолуцији 12 44 без представника Срба ни легалност нити легитимитет за рад, али то је већ питање за међународне представнике.
Изнуђена одлука Срба
„Учешће на изборима је за Србе добро и због Бриселског споразума, јер се тиме спречава улазак у Скупштину оних представника Срба који не би радили у складу са српским националним интересима. С друге стране, Срби ће добити после избора и бољу позицију за преговоре, што ће и Београду дати ветар у леђа, пре свега са америчком страном, јер ће се администрација у Вашингтону до одржавања ових избора увелико променити,“ подсећа саговорник Спутњика.
Лукић напомиње да је Курти за ово време док су Срби, како каже, колико год деловало погрешно, ипак оправдано изашли из косовских институција, начинио немерљиву штету Србима на КиМ, посебно на северу Косова.
Српска листа „трн у оку“
„Да ли је могуће да се санира штета коју је Курти направио - тешко, јер је толико тога лошег урађено, толико људи ухапшено, толико српских институција погашено… Дакле, штета је у одређеном степену неповратна али може да се заустави наношење даље штете Србима од стране Куртија повратком Срба у институције. Могуће је у одређеним аспектима ту штету и ублажити и покушати да се неке ствари врате у пређашње стање у смислу поштовања барем оних договора који су проистекли на основу Бриселског споразума,“ верује Лукић.
У саопштењу коју је Српска листа издала истиче се да су представници Српске листе једини који заступају интересе српског народа на АП КиМ и да су зато „трн у оку“ режиму Аљбина Куртија, али и појединим међународним представницима.
Зашто су Срби изашли
Срби су одлуку да напусте напусте приштинску скупштину, владу, четири општине на северу, правосудне органе, полицију и администрацију донели на састанку својих политичких и институционалних представника на Косову и Метохији 5. новембра 2022. године. Та одлука је требало да буде на снази док Приштина не почне да поштује споразуме и право, док не повуче одлуку о регистарским таблицама и не формира Заједницу српских општина у складу са Првим бриселским споразумом и свим другим споразумима који су по овом питању закључени у оквиру дијалога.
Повлачењу Срба из институција претходила је одлука Приштине да суспендује Ненада Ђурића који је био директор Регионалне дирекције полиције Север, јер је одбио да својим сународницима издаје опомене пошто на возилима имају КМ регистарске ознаке.
Под изговором да је неопходно да осигура безбедност на северу Косова, Влада Косова је средином децембра 2022. на Север послала неколико стотина полицајца са југа, у пратњи оклопних возила, а хапшења, малтретирања и живот са дугим цевима пред очима постају свакодневица Срба.
Епилог Куртијеве владавине
После напуштања косовских институција Курти је организовао изборе за четири српске општине на северу Косова и Метохије без учешћа Срба. Локалне изборе на којима су „победу“ однели албанских представници за које је гласао мање од три одсто грађана на северу признала је Америка и међународна заједница тако да су српске општине запосели Албанци. Одмах је почело малтретирање Срба, тиме што су до тада запослени Срби у општинама остали без посла.
Затим је на ред дошла пленидба целокупне документације из српских општина, па укидање динара као платежног средства, увођење царина, долазак косовске полиције на Север, отимање приватне и државне имовине, укидање и рада свих српских институција од банака па до социјалних установа. У овом периоду на северу су изграђене полицијске базе за припаднике КБС-а а започет је и пројекат за насељавање Албанаца на северу Косова.