Урбeјн је истакла да ће коришћење руске имовине створити ризике за улогу евра као резервне валуте, као и за укупну стабилност европских финансија, а такође би могло да подстакне стварање алтернативних финансијских платформи које би могле да постану конкуренција Еуроклиру.
Она је такође приметила да ће, уколико Европска унија одлучи да конфискује замрзнуту имовину, доћи до „преноса обавеза“ клириншког система.
„Не можемо да дођемо у ситуацију да се имовина конфискује, а онда неколико година касније дође Русија и захтева да јој се врати, када те имовине више не буде. Ако се имовина одузме, онда се морају пренети и обавезе“, нагласила је Урбeјн.
Урбејн је додала да би конфискација имовине могла да буде преседан који би довео друге земље у питање поузданост самог система Еуроклир. Неки клијенти, укључујући представнике Кине, већ су изражавали забринутост због оваквих иницијатива.
Замрзавање руске имовине
У октобру су министри финансија земаља Г7 објавили да ће зајам Кијеву у износу од скоро 50 милијарди долара бити у потпуности отплаћен од децембра 2024. до 31. децембра 2027. године, а главница кредита и камата ће се отплаћивати средствима из прихода од замрзнуте имовине Русије. Кредит Украјини биће додељен билатералним зајмовима земаља-чланица Г7, а сваки зајам ће ступити на снагу најкасније до 30. јуна 2025. године.
Након почетка Специјалне војне операције Русије у Украјини, Европска унија и земље Г7 замрзле су скоро половину девизних резерви Руске Федерације у износу од око 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског Еуроклира.
Руско Министарство спољних послова више пута је назвало замрзавање руске имовине у Европи крађом, напомињући да ЕУ не само што је усмерена на приватна средства, већ и на државну имовину Русије. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да ће Москва одговорити на конфискацију замрзнуте имовине. Према његовим речима, Русија такође има могућност да не враћа средства која су западне земље држале у Русији.
Погледајте и: