Много тога што се тренутно дешава у Бањалуци слично је дешавањима из октобра 2018. Године, а везано за покрет „Правда за Давида“, каже декан Факултета безбедности из Бањалуке, др Предраг Ћеранић.
Градоначелник уводи „санкције“ републичким органима
Тада је иницијална каписла за протесте била трагична смрт једног младића, Давида Драгичевића, данас је повод за протесте предлог Закона о буџетском систему Републике Српске. Градоначелник Бањалуке противи се предлогу да се новом расподелом од ПДВ-а помогне неразвијеним општинама, иако, према пројекцијама, Бањалука неће бити оштећена.
Из Савеза општина и градова Републике Српске речено је да ће Бањалука, упркос прерасподели ПДВ-а, добити више новца, док би средства од прерасподеле помогла развој неразвијених и изразито неразвијених општина. Да највећи градови Републике Српске неће бити оштећени, потврдио је и министар финансија и трезора Савета министара БиХ Срђан Амиџић, који је објаснио да ће бањалучки буџет бити повећан са 77 милиона конвертибилних марака колико сада износи, на 80 милиона.
Међутим, Станивуковић упорно тврди да ће Бањалука и Бијељина бити оштећене за шест, односно четири милиона марака и одлучио је да уведе својеврсне санкције државним институцијама – паркинзи испред републичких институција су блокирани, искључена је улична расвета око њих, а градоначелник је позвао и на уличне протесте који су почели у суботу, а настављени су и у понедељак испред Скупштине, Владе и седишта председника Републике.
Станивуковић је за протесте добио подршку опозиционих лидера из Републике Српске, али и од министра унутрашњих послова ентитета Федерација БиХ Раме Исака.
Већ виђено
Све што се сада види на протестима већ је виђено 2018. када је опозиција уз помоћ иностраних фактора покушала да искористи трагичну смрт Давида Драгичевића за подривање институција Републике Српске, објашњава Ћеранић.
„Све то довело је до кулминације 5. октобра, када је по узору на догађаје од 5. октобра 2000. у Београду, покушана реплика, у смислу да се сруши власт. Међутим, том приликом биле би срушене и институције Републике Српске, о чему они који су позивали народ на улице и они који су директно преносили тај митинг очито нису размишљали“, наглашава он.
Као што тада нису размишљали о томе шта чине, они који протестују ни данас не размишљају о својим поступцима – ако се институцијама Републике Српске искључују струја и вода (што је Станивуковић најавио као следећу меру), да ли се ради о подривању уставног поретка, пита се наш саговорник.
По томе што је градоначелнику Бањалуке обећана помоћ из Бијељине, односно да ће из другог највећег града у Српској стићи још демонстраната знак је да ствари тек треба да се закотрљају. Неколико стотина демонстраната у Бањалуци свакако није довољно за рушење власти, али амбиција организатора протеста изгледа јесте да се понови 2018. година.
„Јасно је шта се жели постићи и све то није добро уколико ствари буду кренуле тим током. Дакле, пребацивање фондова из једног фонда у други не би требало да има такву реакцију која би могла да угрози све. Постоје могућности, и протести су легитимни, али блокирање институција РС је неукусно, неумесно и не приличи ни једном носиоцу јавне политике коме је стало до Републике Српске“, сматра Ћеранић.
Треба гледати даље од носа и повређене сујете
Иако се упорно објашњава да нова прерасподела средстава неће оштетити никога, бањалучки градоначелник упорно о томе говори. Посреди је, објашњава Ћеранић, управљање утисцима. Ни 2018. нико није имао аргументе и доказе о умешаности државних институција у смрт младића Давида Драгичевића, чак ни када је случај преузело Тужилаштво БиХ. Међутим, створен је утисак да су криви полиција и власт.
„Тако је и сада. Ствара се и управља се утисцима да је Бањалука ускраћена за шест милиона марака, и тај утисак се настоји пренети на већи део грађана, поготово на оне који су Станивуковићу дали подршку на протеклим изборима за градоначелника“, каже он.
Драшко Станивуковић је 2018. био делегат у градској скупштини и могао је себи да приушти да, зарад подизања политичког рејтинга, изводи различите перформансе. Међутим, ако се већ налази на функцији градоначелника, очекивано је да се, како наш саговорник каже, не понаша као бунтовни тинејџер и да испољи извесну дозу одговорности.
Ако су институцијама Републике Српске искључене струја и вода, да ли се ради о угрожавању уставног поретка, пита се Ћеранић – све су то питања о којима они који подржавају Станивуковића не размишљају.
„Треба гледати даље од свог носа и повређене сујете и учинити све да институције Републике Српске буду сачуване јер су оне потребне, како партијама на власти, тако и онима који су сада у опозицији“, закључује Ћеранић.
ПОГЛЕДАЈТЕ И: