Овако дипломата др Зоран Миливојевић коментарише најаву да ће САД и Велика Британија увести санкције Нафтној индустрији Србије (НИС).
Ову меру Вашингтона најавио је председник Србије Александар Вучић, који је додао да је оваква одлука очекивана из Брисела још пре годину и по дана.
Санкције НИС-у су политичке
Према Миливојевићевим речима, од економског смисла ових санкција важнији је њихов стратешко-политички смисао - за Србију, то је знак да нема промене става, да западне државе неће одустати од притиска да Србија промени свој међународни положај. Председник Вучић је дао до знања да се о овој теми већ дуже време говори у ЕУ.
„Али, очигледно је да су Американци то држали мало са задршком, имајући у виду да су наши односи ишли узлазном линијом у то време. Међутим, (Бајденова) администрација је очигледно одлучила да пре одласка примени ту меру и обавеже наредну администрацију на њено поштовање“, наглашава наш саговорник.
Миливојевић сматра да ће Београд и Москва тражити решење које не доводи у питање њихове суштинске односе јер они нису спорни и сасвим се сигурно неће мењати. Међутим, мора се тражити решење да се заштити непосредан интерес који је везан за америчке санкције. У тој тачки јако је важно разумевање Москве, додаје Миливојевић.
Политика санкција се и кроз историју, али и у случају Русије показала као некорисна и непрофитабилна за оног ко је санкције увео – највећи број земаља на свету није увео санкције Русији. Русија није изолована и од санкција није претрпела никакву штету, подсећа Миливојевић.
„Уопште, санкциона политика у принципијелном смислу је нешто што је неприхватљиво и због тога Србија стоји и на том становишту. Друго, никада се не зна у којој ће се мери западне силе вратити на принципе реалполитике и схватити да у случају Украјине треба тражити политичка решења на бази фактичког стања – дакле изаћи у сусрет ономе што гарантује мир и стабилност, а то је нова архитектура безбедности, уважавања и руских интереса“, објашњава он.
Уколико се то схвати и уколико се уђе на терен политике и дипломатије у решавању украјинског спора, санкције постају још непродуктивније и бесмисленије. Због тога се притисак на Србију да баш у овом тренутку уводи санкције Русији и може дефинисати као, како Миливојевић каже, специфичан притисак.
Могу ли санкције да изазову домино ефекат
На питање колико санкције према НИС-у отварају Пандорину кутију могућности да се Србији и у будућности уводе санкције и по другим питањима, Миливојевић одговара да не искључује такву могућност; једино је питање које би то санкције могле да се уведу Србији.
„Санкције, ове које се уводе су јасно дефинисане и везане су за Руску Федерацију. Не знам шта би друго могли да учине – једино да, по принципу двоструких стандарда, оптуже Србију да је неконструктивна или нелојална, па да јој уведу неку врсту санкција“, сматра Миливојевић.
Али, опет, поставља се питање које би то санкције могле бити. Када је реч о приступним преговорима са ЕУ, Србија је учинила све што је могла, а према њој нису испоштовани принципи, норме и стандарди. По питању Косова и Метохије, Србија не предузима никакве кораке и мере да би јој биле уведене санкције, док Брисел, већ је одавно јасно, већ дуго држи једну страну и потпуно је јасно да примењује двоструке стандарде.
Што се тиче заустављања преговарачког процеса у приступању Србије ЕУ као могуће мере, она се не може рачунати у спектар санкција, већ само посебних мера са којима је наша земља већ навикла.
Према Миливојевићевим речима, друга ствар је много важнија – уколико западне силе заиста имају неке интересе у нашем региону, морају да имају у виду Србију, јер без ње се ништа не може. У свету који се мења, интерес за балкански регион у том контексту добија потпуно други приступ у коме цена Србији расте.
„О томе треба размишљати, али нисам до краја сигуран да у Европи има довољно простора да се о томе размишља на један нормалан геополитички начин. Али, ствари се мењају и мислим да ће са променом администрације у Вашингтону и то доћи до изражаја, као и са променом фактичког стања на терену и услова под којима се разговара о развоју Европе и о односима са Руском Федерацијом“, закључује Миливојевић.
Погледајте и: