Просечни животни век у земљама ЕУ у 2022. години био је 80,6 година, а Србија заостаје за нешто више од 5 година.
Када је реч о животном веку мушкараца, резултати су слични као у Мађарској, док животни век жена показује сличне трендове као у Бугарској.
Према подацима из детаљних таблица морталитета становништва Србије за период од 2021. до 2023. године, очекивани животни век износи 74,8 година за укупну популацију, што представља пораст од 0,3 године у односу на период од 2010. до 2011. године.
Посматрано по полу очекивано трајање живота износи 72,3 године за мушкарце и 77,5 година за жене.
У односу на период од 2010. до 2012. године, забележен је пораст од 0,3 године код мушкараца и 0,4 године код жена, при чему је задржана разлика у просечном животном веку од 5,2 године у корист жена.
Према подацима којима располаже РЗС очекивано је да ће лица старости 65 година у просеку живети још 15,2 године.
Мушкарци у Србији старости 65 година у просеку могу очекивати још 13,8 година живота, а очекивани животни век жена исте старости износи 16,4 године.
На нивоу области, најнижи очекивани животни век са 65 година забележен је у Севернобанатској области и износи 12,5 година за мушкарце и 15,4 године за жене.
Мушкарци у Златиборској области имају најдужи очекивани животни век са 65 година и износи 15 година, док је код жена најдужи животни век у Београдској области, где износи 17,2 године.
Београдски регион бележи најбоље резултате очекивног трајања животног века и он износи око 76 година, док је у Региону Војводине животни век најкраћи и износи око 74 године.
Посматрано на нивоу области, најдужи животни век новорођених је у Златиборској области и износи 76,5 година, док се најкраће живи у Севернобанатској области, у просеку око 72,7 година.
"Ове таблице представљају најважнији демографски инструмент за анализу смртности становништва и користе се и за израду демографских показатеља, попут нето стопе репродукције, али и у области актуарства, епидемиологије и у другим областима", објављено је на сајту РЗС.
Периодика израде детаљних таблица је десетогодишња, и то након сваког пописа становништва.
Израда детаљних таблица морталитета заснива се на примени Бекер-Цојнерове методе а за ову намену коришћени су резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и подаци статистике природног кретања становништва током 2021, 2022. и 2023. године.