Информација да ће САД увести санкције Нафтној индустрији Србије због тога што су међу њеним акционарима Руси, узнемирила је, поприлично, јавност у Србији. Људи су се сетили деведесетих година прошлог века, када смо због међународних санкција били суочени са несташицом нафтних деривата, што су користили шверцери, продајући гориво по астрономским ценама – често у пластичним флашама.
Званични папир са најављеним санкцијама из Вашингтона још није стигао у Београд. Најављено је да ће санкције подржати и Велика Британија. Видећемо хоће ли и Брисел. А за Србију и НИС је посебно битно хоће ли Хрватска обуставити транспорт нафте за НИС, иако ЈАНАФ са нашом нафтном компанијом има уговор који важи до 31. децембра 2025. године.
Питање је, дакле, хоће ли ЕУ да прихвати и подржи америчке санкције. У 15. пакету бриселских санкција против Русије не помиње се НИС. А питање је и хоће ли Хрватска, ако ЕУ не подржи ове америчке санкције, морати/хтети да их поштује. Односно, како ће ЈАНАФ да се понаша према америчким санкцијама. Јер, ова хрватска фирма око 80% посла обавља са НИС-ом. И тако књижи поприличну зараду.
О свим тим потенцијалним проблемима и могућностима за њихово превазилажење, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са колегиницом, новинарком која већ дуго година прати енергетски сектор, Јасном Петровић Стојановић, уредницом економске рубрике у дневном листу „Политика“.