Руска медаља за српског хероја са Дунава: Ренато је човек који спасава животе /фото/

Ренато је за Спутњик рекао да су различити мотиви оних који скачу – то могу бити људи са здравственим или породичним проблемима, млади које муче школа или љубав. Различити су мотиви који их наведу на такав страшан потез, али им је заједничко то што су на крају потражили руку спаса. Некад су то људи одбачени од породице, друштва, људи који су остављени сами себи, који верују да немају више коме да се врате.

„Емпатија је данас слаба, људи не гледају више око себе. Породица би требало да представља највећу подршку, да саслуша проблем и верујем да би у 50 или 60 одсто случајева суицид био мањи када би се у решавање проблема укључила породица. Нажалост, некад неке људе породица једноставно препусти на милост и немилост животу и они се осећају као да им, кад их сопствена породица не прихвата и не схвата, не преостаје ништа друго него да одузму себи живот“.

„Дунавски херој“ нам је рекао и то да је већина људи ипак била срећна што им је живот спашен. Оног тренутка кад скоче у хладну воду која их „отрезни“, схвате шта су урадили. Док хитна помоћ дође, они полако дођу већ себи и почињу да говоре о својим проблемима. Животни рефлекс даје могућност да узмете ваздуха, објашњава нам Ренато, и ти људи су ипак потражили руку спаса да их извуче из воде. Њима је подарен други живот и он се нада да га живе правилно.

Имао сам жељу да све њих видим, али сам само са две особе остао у контакту и то су две мени врло драге особе. Једна је девојчица којој је фалило пар дана до шеснаестог рођендана пре него што је одлучила да скочи, а друга је девојка која је тада имала 18 година. Са њих две одржавам контакт, славимо њихов други рођендан и славимо живот.

Некад је потребна здравствена установа, а некад ми лично можемо помоћи и самим разговором. Потребно је помоћи човеку у невољи, помоћи да му се отворе очи и да буде неко уз њега, да му неко упути топлу реч. То је, закључује Ренато Грбић, најбитније.

Министарства за цивилну заштиту, ванредне ситуације и уклањање последица елементарних непогода Руске Федерације проценили су да су Ренатова дела завредела медаљу, а церемонију одликовања су, поред амбасаде, одржао је и Руско-српски хуманитарни центар у Нишу.

Александар Боцан-Харченко искористио је прилику да Грбићу честита у своје и у име руске амбасаде.

„Ваша дела говоре сама за себе, али говоре и о Вама, али ово желим посебно да издвојим. Ви сте као јунак, као човек који воли људе, спашавао животе. Ви сте прави представник српског народа, јер ова пракса произилази и из ваше историје и јунаштва српског народа. Желим Вам пуно здравља и још више ових јуначких активности и сарадње са нама“, рекао је амбасадор.

Ренато Грбић је приликом доделе истакао да му је изузетна част и задовољство што се налази и орден прима у руској амбасади. Назвао га је крнуом за све оно што је у животу радио, нарочито јер долази из „велике земље коју пуно воли“ и у којој има доста пријатеља. Он је захвалио руском амбасадору, амбасади и свим људима који су омогућили свечаност доделе ордена.

„Част и привилегија су о то што представљам своју земљу, али напомињем да је представљам као обичан човек. Ја нисам никакав херој, већ обичан човек који је био на правом месту у право време да извади из реке 32 особе које су хтеле да одузму себи живот. Пуно ми је срце. Пожелео бих свима срећну Нову Годину и Божићне празнике, са жељом да будемо живи и здрави. Моја једина девиза је ,,Један је живот и нема репризе, треба да га живимо пуним плућима и да увек будемо ту кад неком нешто затреба. Овај орден ће красити мој живот и мој дом, а ова медаља је за моју децу и унуке, да се сутра похвале како су имали оца или деду који је нешто лепо радио за овај народ“, изјавио је Ренато.

У име министра Александра Куренкова одликовање је уручио заменик Министра за цивилну заштиту Роман Курињин у присуству амбасадора Александра Боцан-Харченка.

Погледајте и: