Према америчкој Националној администрацији за океане и атмосферу (НОАА), океани покривају приближно 70 одсто Земљине површине, што их чини највећим животним простором на нашој планети. Процењује се да је површина океана око 360 милиона квадратних километара, а просечна дубина је скоро 3700 метара.
Због своје величине и богатства живота, океани су важна карика у Земљином екосистему, али људи то заборављају или игноришу. Масовно изловљавају рибу која живи у њима, загађују их разним ђубретом и хемикалијама, а ми још не знамо шта се крије у њиховим дубинама.
Мапирање морског дна даје увид у оно што би могло да лежи испод површине. Иако је читаво морско дно мапирано помоћу података прикупљених са сателита, а можете их погледати на Гугловим мапама, ови подаци дају само општу слику о томе шта се тамо налази. Научницима такве слике једноставно нису довољне јер не приказују неке важне географске карактеристике попут морских планина или олупина брода.
Мапе морског дна могу да пруже информације о потенцијалним стаништима, али не могу да идентификују врсте на морском дну
CC0 / Unsplash/Jakub Dziubak /
Према пројекту Seabed 2030, само 26,1 одсто глобалног морског дна је мапирано до јуна 2024. Мапирано је коришћењем савремене технологије високе резолуције, односно система са више зрака, обично постављених на бродове. Напредне технике сонара и снимања документовале су 83.908 коралних формација и показале огромну биолошку разноврсност која је раније била непозната у америчким територијалним водама.
Мапе морског дна могу да пруже информације о потенцијалним стаништима, али не могу да идентификују врсте на морском дну или у воденом стубу или да пруже информације о њиховој интеракцији једне с другом и њиховом околином. Научници процењују да у океану може бити између 700.000 и милион врста (углавном животиња и искључујући већину микроорганизама, који се броје милионима). Око две трећине тих врста, можда више, тек треба да буде откривено или формално описано, са скоро 2.000 нових врста које научна заједница прихвата сваке године.
На пример, посада на истраживачком броду Фалкор Института за океан „Шмит“, користећи савремене технике мапирања, открила је четири подводне планине, од којих је највиша висока више од четири километра. Ове карактеристике морског дна, откривене током транзита из Голфита у Костарики у Валпараисо у Чилеу, раније нису забележене ни у једној батиметријској бази података. Поред тога, научници су идентификовали више од 100 потенцијалних нових морских врста током једне експедиције у дубоком мору, наглашавајући огроман, неискоришћен биодиверзитет океана.
Погледајте и: