Соларне супербакље настају услед наглог ослобађања магнетне енергије, проузрокујући зрачење и излив материје. Научници су идентификовали 2.889 супербакљи у 2.527 звезда, откривајући да су ти догађаји 10 до 100 пута чешћи од претходних процена.
„Били смо јако изненађени да су звезде налик Сунцу склоне тако честим супербакљама“, изјавио је др Валериј Васиљев, главни аутор студије која је објављена у часопису „Сајенс“.
Наше Сунце дели карактеристике температуре и светлост с тим звездама, што указује на слично понашање наше матичне звезде. Међутим, ниједна супербакља се није догодила у прошлом, 20. веку.
„Не можемо посматрати Сунце хиљадама година. Уместо тога, међутим, можемо пратити понашање хиљада звезда врло сличних Сунцу у кратким временским раздобљима. То нам помаже да проценимо колико се често појављују супербакље“, објаснио је професор Сами Соланкис са Института „Макс Планк“.
Кад би једна таква супербакља погодила Земљу, њени би учинци били разорни и пореметили би електричне мреже, комуникацијске системе и сателите. Чак је и Карингтонов догађај из 1859. године, проузрокован соларном бакљом 100 пута слабијом од супербакљи, запалио телеграфске системе и осветлио небо широм света.
„Нови подаци су јасан подсетник да су чак и најекстремнији соларни догађаји део Сунчевог природног репертоара“, истакла је др Натали Кривова са Института „Макс Планк“ и коаутор наведене студије, пренео је „ИФЛ Сајенс“.
Погледајте и: