„За“ документ је гласало 119 земаља, „против“ 53, међу којима Украјина, Сједињене Америчке Државе, Немачка, Француска, Канада и Јапан. Уздржано је било десет држава.
Међу онима који су подржали иницијативу су, између осталих, Србија, Аргентина, Јерменија, Бразил, Египа, Индија, Ирак, Израел, Казахстан, Мали, Мексико, Монголија, Нигер, Пакистан, Катар, Саудијска Арабија, Судан, Таџикистан, Узбекистан, Уједињени Арапски Емирати, Вијетнам и други.
Међу десет уздржаних су Кирибати, Мјанмар, Панама, Швајцарска и Турска.
Истовремено, ГС је у руску резолуцију уврстила и амандман представника западних земаља, према коме је Москва, наводно, тежила да борбом против неонацизма оправда неопходност спровођења Специјалне војне операције.
За ту одлуку су гласале 63 земље, против је била 41, а уздржаних 50. Русија се оградила од амандмана.
Марија Заболоцка, заменик сталног представника Русије у УН објаснила је да ова тачка нема никакве везе са резолуцијом и усмерена је на подривање напора Организације за борбу против нацизма и дискриминација.
Резолуција коју је припремила Русија препоручује државама да усвоје конкретне релевантне мере, укључујући у законодaвству и области образовања, у складу са њиховим међународним обавезама које се тичу заштите људских права у циљу спречавања ревидирања историје и резултата Другог светског рата.
Аутори документа такође одлучно осуђују инциденте, повезане са величањем и пропагандом нацизма, укључујући графите и цртеже пронацистичког садржаја, између осталог и на споменицима жртвама Другог светског рата. У тексту је посебно истакнута препорука о забрани свих церемонијалних прослава које се односе на нацистички режим и његове савезнике.
Погледајте и: