Скала оцена коју је Ипсос користио је петостепена па су се тако грађани опредељивали између повољног и неповољног.
Мишљење грађана је осим према Русији, повољно и према Кини и Мађарској. Више позитивних поена имају Аустрија и Италија, према Ипсосовој скали.
Са друге стране скале, осим о Нато грађани неповољно мишљење имају и према Великој Британији, Сједињеним Државама, Француској, Европској унији и Немачкој.
"Сигурно постоји одређена доза емоција али вероватно постоји и нека врста перцепција која се заснива на информацијама које грађани добијају путем медија, друштвених мрежа. У игри су мало и историјски односи", објашњава Предраг Курчубић, генерални директор ИПСОС-а.
Како истиче, Русија и Кина су најповољније оцењене већ дуже време.
Ипак, ни о једној држави не постоји тако неповољан став као према Нато – 74 одсто испитаних грађана.
"Углавном је непромењив однос према овој организацији. Проценат повољних оцена је ретко кад био двоцифрен", објашњава Курчубић.
Мишљење о међународним институцијама и великим државама
Од 2008. године наклоност је у последњих 16 година порасла према Русији и Кини.
Трендови раста кривуље се препознају у догађајима који утичу на јавно мњење, објашњава генерални директор Ипсоса.
"Када видите црвену линију која означава број повољних оцена према Русији, сваки од ових врхунаца представља неки значајан билатерални догађај између две земље. Било да су то посете Путина или Медведева или да је то војна парада", каже Курчубић.
Зелена оштрица на скали показује испоруку вакцина за време Ковида, објашњава стручњак.
"У исто време када је Кина испоручила "Синофарм" вакцину мишљење о ЕУ и земљама Запада је пало".
Позитиван тренд раста према ЕУ се показује од јануара 2023. године.
"Током 2022. године претпоставка је да су српски грађани били незадовољани због дешавања поводом рата у Украјини", објашњава Курчубић последње трендове.
ЕУ интеграције – референдумска подршка
Да грађани ове недеље морају да се изјасне о чланству у Европској унији – за улазак у ЕУ би било 45 одсто грађана, а против уласка 30 одсто.
"Увек имамо више људи који би гласали за улазак у ЕУ него оних који имају повољно мишљење о ЕУ. То говори да људи имају неки рационалан приступ и виде бенефите одласка у Европску унију", објашњава Курчубић.
Број неодлучних, односно оних који одбијају да се изјасне или је неодлучно чини 12 одсто.
Кривуља подршке за чланство у Европској унији показује константан пад, уз мање скокове подршке.
Једини пут када је био изразито негативан став према ЕУ био је када је, како каже, почео сукоб у Украјини.
"То је једини тренутак од 2008. године када је био већи број грађана који би на потенцијалном референдуму гласали против уласка у ЕУ", представља истраживање генерални директор Ипсоса.
Садашњи показатељи су да обе кривуље бележе пад.
"Подршка, чини се да дугорочно гледано има потенцијал раста. Осцилације су бројне и зависе од многих догађаја који се дешавају у Бриселу", објашњава Курчубић.
Представљене податаке су анализирали Марко Тодоровић из Центра за европске политике и Предраг Курчубић, генерални директор ИПСОС-а.