Свети Никола био је син јединац знаменитих и богатих родитеља, из приморског града Патаре у малоазијској области Ликији.
Под утицајем стрица, посветио се свештеничком животу и убрзо се прочуо својим неуморним радом, милосрђем и непоколебљивом вером у Исуса Христа.
По смрти родитеља разделио је сву имовиму сиромашнима, старима и немоћнима. Помагао је свима, тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу.
Добра дела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. О његовим милосрдним делима записане су многе приче. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште.
Умро је на данашњи дан 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири, где је његово тело почивало више од шест векова.
Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти Светог Николе пренете су у Бари у Италију.
Српски владари, Стефан Дечански, краљ Милутин и други, цркву у којој се оне налазе, богато су даривали.