Успешна каријера предвиђала се Џенсону Бруксбију, али чини се да Американац никада није успео да прикаже свој максимум. После дуго година ћутања амерички тенисер одулучио је да открије са чим се бори цело живот.
„Нисам хтео да причам о томе, хтео сам то да чувам за себе. То је лична ствар и нисам хтео да отворено говорим о томе. Али, увек сам размишљао о томе и схватио сам да је време да причам. Као дете сам био на терапији 40 сати недељно само како бих научио како да причам“, рекао је Бруксби у интервјуу за „АП“.
Упркос облику аутизма невероватни Бруксби успео је да постане професионални спортиста.
„Аутизам ми је на неки начин био и нека врста снаге на терену, мада је у исто време и нешто што чини тенис тежим“, објаснио је амерички тенисер.
Џенсонова породица уложила је много труда како би он од тешког случаја постао умерен и како би могао да функционише боље. О његовом развоју најбоље зна Мишел Вагнер, професорка која је са њим вредно радила.
„Његов развој је необичан и јединиствен. Почела сам да радим са њим када је имао две године и девет месеци. Аутизам утиче на Џенсоново одлучивање. Њему недостаје та функција. Понекад има проблем да схвати шта треба да ради“, објаснила је Мишел.
Управо је професорка била од велике помоћи у случају Бруксбије суспензије. Амерички тенисер кажњен је јер је три пута одбио да се појави на допинг тесту, а Мишел је Агенцији за интегритет тениса (ИТИА) да постоји проблем здравствене природе. После њеног разговора са ИТИА, Бруксбију је раније укинута суспензија.
Амртиз Нарасимхан, Бруксбијев саветник, открио је због чега је тенисер одлучио да проговори о свом проблему.
„Био је забринут шта ће људи мислити о њему. Сада жели да га колеге разумеју боље. Испричао је своју причу како би људи схватили ко је“, рекао је Нарасимхан.
Бруксби би на терен требало да се врати на челеџнеру у Канбери почетком године.