Овако консултант Бранко Павловић коментарише претње Доналда Трампа да ће увести царине на увоз робe из ЕУ, уколико ова свој, како је рекао, огроман суфицит у прекоокеанској трговини, не надокнади куповином америчке нафте и гаса.
Чини се да су царине омиљено Трампово оружје да Америку поново учини великом. У време првог мандата увео је мноштво цаерина на увоз разноразне робе – на соларне панеле, веш-машине, увоз челика и алуминијума – све у покушају да оживи производњу у Америци. Такође, чим је сазнао да је победио у борби за други мандат на изборима, Трамп је најавио, не само увођење додатних царина Кини, већ и царине на увоз робе из Мексика и Канаде.
Према ономе што је изјавио, Кини би увео царине до 60 одсто, за увоз из Мексика и Канаде 25 процената, а свима осталима на свету од 10 до 20 процената. У претњи ЕУ није навео колико би износиле царине.
Преговарачка стратегија
Према Павловићевим речима, Трамп рачуна да неко пљачка Америку уколико са њом има трговински суфицит, што је потпуна глупост.
„Обрнуто, трговински суфицит с Америком значи да им она даје доларе које штампа, а добија реалну робу и услуге по ценама које су ниже него што би биле да се производе у Америци. Према томе, читава конструкција по којој он пенализује или хоће да пенализује Канаду, Мексико, Кину и ЕУ или већ свакога ко му падне на памет, нема никакве економске логике“, објашњава он.
Ради се о томе да Трамп путем оваквих претњи жели да постигне оно што се у америчком бизнису назива „добрим послом“. Трампова претња није базирана на стварним рачуницама, то је једна врста преговарачког лобирања за одређене интересне групе у Америци. У конкретном случају претње увођења царина ЕУ, ради се о америчкој нафтној индустрији, а Трамп је вероватно највећи лобиста америчке нафтне индустрије у историји, додаје Павловић.
На питање какве би политичке импликације биле на односе ЕУ и САД уколико би Трамп заиста остварио своје претње, Павловић одговара да су тренутне политичке гарнитуре у кључним државама Уније наклоњене Америци.
„Ту Америка добро стоји. То су све људи који су окренути Америци. Међутим у јавном мнењу свих тих држава би дистанца према Америци и окретању себи и својим интересима, што нужно значи окретање Русији и БРИКС-у, било снажно повећано. Тако да би политичке последице биле убрзано одвајање читаве Европе од политике слепог праћења спољне политике САД“, истиче Павловић.
Уколико би Трамп увео царине које најављује, још за време његовог мандата би на власт у европским државама дошли политичари који више не желе да се понашају као они који су данас на власти, а Америка би на међународној сцени остала усамљена.
Право јачег
Трамп жели да буде газда света, не само у војном , већ и у економском смислу. Европа је у овом тренутку изузетно слаба и зависна од САД, а последица тога је да се будући амерички председник према ЕУ не понаша много боље него што се понаша према остатку света, објашњава професор Економског факултета у Београду, др Љубодраг Савић.
„Трамп води суверенистичку политику. То је очекивано и неће стати само на овоме. Он нигде неће пропустити прилику да Европу стави тамо где јој је место. Европа је „стара дама“, која је у једном тренутку била центар светске цивилизације, али низом погрешних потеза, али и због деловања САД, показала је да није разумела оно што се догађа, мислећи да и даље постоји „колективни Запад. Нема. Постоји само Америка и остали сателити“, објашњава он.
Европа је, пуцајући себи у ногу одрекавши се свега што је имала у Русији постала колатерална штета глобалног сукоба и сада јој економија пуца, додаје Савић.
„Они (Европљани) једноставно не могу да се снађу и имају рат на три фронта: против Русије, против кинеске економије и против Америке“, констатује он.
Ако би Трап остварио претњу, Европа никако не би могла да одговори, закључује Савић.
Погледајте и: