НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Земљин магнетни северни пол званично има нови положај

У циљу праћења промена магнетног севера, Светски магнетни модел 2025 објављен је ове недеље са најновијим званичним предвиђеним положајем Земљиних магнетних поља. Ова верзија важиће до краја 2029, а у том периоду можемо очекивати да се магнетни северни пол полако помера даље ка Русији.
Sputnik
Земљин магнетни северни пол је различит од географског Северног пола, такозваног „правог севера“ који директно показује географски Северни пол, фиксирану тачку на Земљиној површини на 90 степени северне географске ширине, где Земљина оса ротације контактира површину.
Истовремено, магнетни северни пол је стално променљива тачка одређена течним металима око Земљиног спољашњег језгра. Ови течни метали су проводни и у сталном покрету због ротације планете и конвекције покретане топлотом. У складу са принципима електромагнетизма, то кретање ствара електричне струје, које стварају магнетно поље са два пола.
Пошто се магнетни полови константно померају, иако веома споро, Национална океанска и атмосферска администрација САД (НОАА) и Британска геолошка служба (БГС) морају редовно да ревидирају своје моделе.
Најновија верзија је објављена 17. децембра и укључује магнетни модел високе резолуције WMMHR2025, који представља значајно побољшање просторне резолуције.
Обновљена верзија је веома важна за технологију која се ослања на Земљино магнетно поље – глобални систем позиционирања (ГПС) и други сателитски навигациони системи.
Значај нове верзије налази се и у њеној правовремености, пошто се чини да померање магнетног северног пола убрзава.
Од 1830-их, Земљин северни магнетни пол померио се око 2.250 километара од Канаде према Сибиру. Између 1990. и 2005, брзина померања се повећала са мање од 15 километара годишње на око 50-60 километара годишње.
„Тренутно понашање магнетног севера је нешто што досад нисмо видели. Магнетни север се споро померао око Канаде од 1500-их, али је током последњих 20 година убрзао према Сибиру, повећавајући брзину сваке године до пре отприлике пет година, кад је нагло успорио са 50 на 35 километара годишње, што је највеће успоравање које смо видели“, каже др Вилијам Браун из БГС-а, преноси Ај-Еф-Ел Сајенс.
Погледајте и:
Коментар