Пауловнија, која потиче из Кине, у Србији је последњих година све популарнија због свог брзог раста. Њена висока стабла могу се видети испред кућа, у двориштима, на паркинзима.
Они који су је засадили сматрају да је ово брзорастуће дрво, које је име добило по ћерки руског цара Ани Павловној, има доста предности у односу на друго дрвеће - између осталог, уколико има добре услове за раст стабла, након пет година може да достигне висину и до 20 метара.
Њена калорична вредност је већа од мрког угља што је чини одличном за огрев. Користи се за израду пелета и биоетанола због овакве енергетске вредности. Позната је и по изузетној чврстини, нема чворова и лака је за обраду, лако прима боју и отпорна је на влагу, чиме је нашла широку примену у изради столарије, паркета, намештаја и музичких инструмената.
Прича из Поморавља
Параћинац Делимир Гркић је ово царско дрво засадио на својој њиви у месту Змичу. Посадио је 150 стабала на шест ари и за три месеца скоро сва су висока три метра, а дебљина им је око шест центиметара. У расту заостају само оне саднице које су биле под водом током поплаве у мају.
Гркић је презадовољан како се пауловнија на његовој њиви примила, мада је, наводи, био прилично скептичан кад се одлучио за садњу. Ипак, радозналост је победила, а и економски ефекат, јер пауловнију познаваоци називају дрветом будућности управо због исплативости њеног узгајања, преносе београдски медији.
Ово дрво пореклом је из Кине где се користи више од 3.000 година. Распрострањено је и у Јапану, а у Србију је стигло тек недавно преко расадника који се специјализовао за производњу и дистрибуцију ове саднице.
„Ствар је у томе да су се тек сада појавили хибриди овог необичног стабла који могу да успевају у климатским условима какви постоје код нас. Укрштањем, пауловнија је адаптирана за наше подручје, па сад нове врсте могу да издрже зимске температуре ниже и од двадесет степени Целзијуса испод нуле, а лети - више од 45 у плусу!“, каже Гркић.
А, да крене са садњом кинеског дрвета, Гркића је подстакла, објашњава, економска криза и једна телевизијска емисија о њему.
„Цена огревног дрвета све је већа јер се шуме немилице секу, а пошумљавања нема. Стабла пауловније сам засадио због грејања и, како видим, нећу се покајати. Заиста расте врло брзо тако да спремам нове саднице. На пролеће засадићу још 1.000 на 40 ари и тако ћу својој породици обезбедити огревно дрво за наредне три до четири деценије. Планирам сечу 10 пута у том периоду, то јест сваке четврте године“, објашњава Гркић.
Царско дрво има огромне листове и лисну површину, због чега и расте тако брзо. Лако се обрађује и спада у квалитетно техничко дрво. За индустријску употребу спремно је за седам до 10 година, а за то време стабло достиже дебљину од педесетак центиметара.
Зарада и до 50.000 евра
Према Гркићевим речима, пауловнија је корисна и као чувар животне средине јер није загађивач приликом сагоревања. Тона дрвета даје свега пола килограма пепела. Уз то, због велике масе и количине листова који су широки и до 75 центиметара, пауловнија производи велику количину кисеоника. Каже да једно стабло произведе кисеоника колико потроши 60 људи.
Да зарада може да буде озбиљна потврдио је и Милорад Цветовић из Крушевца, који има плантажу ове биљке. Он је, како каже, у овај посао ушао зато што је чуо да је потражња за овим дрветом у свету велика, а да га у Србији нема довољно.
„Од узгајања овог брзорастућег дрвета пореклом из Кине може лепо да се живи. Један хектар, за четири године може да донесе зараду и до 50.000 евра. Касније је то и више, када довољно порасте да може да се користи за друге намене, осим огрева. Почетна улагања су мала, а можете зарадити до 25 пута за неких седам година када дрво достигне обим да се продаје као обловина“, каже Милорад.
Такође, пауловнија је и највећи произвођач кисеоника (1,7 килограмакисеоника на сат), притом апсорбује веома високе количине угљен-диоксида, те се њено сађење препоручује у близини вртића, школа, као и у пренасељеним и деловима града у којима је густ саобраћај.
Погледајте и: