Према резултатима пописа из 2021. године Хрватска има 3,8 милиона становника, а између два пописа, односно за 10 година, из ње је отишло 400.000 људи. У последњих десет година, из Хрватске се иселило 18 посто радно способног становништва.
Уместо да се позабаве овим проблемом, као и огромним приливом миграната у своју земљу, хрватски политичари баве се резолуцијом о геноциду у Јасеновцу, боре се против „тоталитарног, југословенског и глобалистичког духа“, проглашавају Степинца са свеца и навијају за пад Владе у Србији.
Хрват постоји само као антисрбин
Историчар и професор на Филозофском факултету у Београду Чедомир Антић објашњава за Спутњик да је хрватска политичка елита одавно одлучила да њена главна политичка тема и главна идеја буде негативно одређивање према српству.
То је данас већ опште место, да је хрватски идентитет само једно негативно одређење где ви не доказујете шта сте кад кажете да сте Хрват, већ доказујете шта нисте – да нисте Србин, рекао је Антић за Спутњик.
Он каже да је још седамдесетих година прошлог века постигнут консензус између до тада врло супротстављених страна – хрватске домовинске и оне политичке сцене која је била у расејању. Они су одлучили да могу да се уједине на најширој платформи мржње према Српству и Србији. Дуго се мислило да је то проблем везан за мултиетничност Хрватске, каже Антић, за њене готово немогуће границе, за огромне рупе у развоју Хрватске, односно скоро 900 година без државе, за лутања из 19. века и многе фрустрације, међутим, испоставило се да није тако.
Ево сада српски народ у Хрватској више није никакав фактор, па им опет и као такав смета. Они поносно иду да славе највећи прогон у Европи од 1950. године и уз све то им Срби и даље не одговарају, већ пола хрватске политичке сцене њих сматра својим непријатељима. Често кажем и не одустајем од тога да је у Србији једно време мафија имала своју државу, док у Хрватској Кју-клукс-клан има своју државу.
Хрватска фасцинација Србима
Једно од питања телевизијске дебате у којој су учествовали сви председнички кандидати, било је и треба ли Србији блокирати пут у ЕУ док не буде решено питање несталих лица и ратне одштете.
Пошто се у Србији не прати политичка нити било која друга ситуација у Хрватској, навођење имена кандидата за које нико у Србији није чуо нема смисла ни логике. Један од њих сматра да Србију треба блокирати „у било каквим преговорима, као начело“, други верује да европски пут Србије треба блокирати „док се Београд не извини за великосрпску агресију и злочине у Хрватској и БиХ“, а има и кандидата који отворено подржавају све врсте демонстрација у Србији, навијају за пад власти у Србији и кажу да им је то „стратешки интерес“.
„Треба да признају да су имали логоре на територији Хрватске, да кажу где су нестали, врате културно благо, архиве. Онда је нултно стање и можемо почети разговарати“, тврди један од председничких кандидата.
Професор Антић објашњава да Хрвати имају некакве амбиције, те да је с тим у вези Хрватска академија знаности и уметности поставила услове пре неколико година. Они подразумевају одузимање дела територије Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, да би дозволили улазак у Европску унију.
Једино што тамо важи су права хрватског народа, међутим, сада кад Срба више нема, сад је Србија проблем и пошто ми имамо своје проблеме и своју борбу за демократију као и различита тумачења демократије, од тумачења актуелне власти до тумачења опозиције, онда се ту Хрватска меша. Она покушава да води некакву империјалну политику, колико год то смешно деловало за народ који у овом тренутку има једва више од два милиона становника и чију земљу млади напуштају више него што је то случај у Србији.
Мигранти стижу, а Алах је милостив
О томе колико је чији национализам агресиван и ко спроводи какву политику најбоље говори статистика. Током протеклих пет година, у Хрватској је био око 1500 напада на Србе, док је у Србији за исто то време било пет напада на Хрвате. Антић ово назива реалним стањем на терену које представља резултат гајења агресивног национализма који генерисаног од стране Немачке и Свете столице.
„Срећом“ па се тај национализам води само према Србима о којима и иначе на Западу постоји нека врста консензуса да заслужују све најгоре. Међутим, то зло ће се једног дана окренути и против других па ће и они добити прилику да га виде изблиза. Ипак, то ће тада бити један толико мали и безутицајан народ да ће то више бити нека врста фолклора.
Уместо да се, поред поражавајућих демографских података, бар позабаве огромним бројем миграната који надиру у Хрватску, Хрвати се боре са Србима који им и убијени и прогнани сметају. Антић сматра да је за решавање мигрантског проблема сада већ касно, те саветује хрватском народу да се и даље држе Срба, „јер ће тако бар нестати срећни“.
Према анкетама, актуелни председник Зоран Милановић главни је фаворит на предстојећим изборима. Међу његовим најозбиљнијим изазивачима истичу се Драган Приморац, кандидат којег подржава ХДЗ, независни кандидат Марија Селак Распудић, Ивана Кекин испред странке Можемо и Миро Буљ кандидат Моста.
Погледајте и: