НАТО планира да формира у Европи нови центар за ваздушне операције, такозвани „заједнички центар за ваздушне операције“, који би, према наводима норвешких медија, могао да буде смештен у Бодеу, Рогеу или Ерланду. Очекује се да ће одлука о локацији нове базе бити донета у првој половини идуће године.
Центар ће играти важну улогу у координацији обавештајног рада против руских Стратешких нуклеарних снага, упозорио је Бартош.
„У Бoдеу се већ дуго налази велика НАТО база. Што се тиче значаја овог центра, потребно је навести неколико фактора - прво, то је могућност контроле ваздушног пространства над северним подручјима Русије, над Калињинградском облашћу и другим рејонима, што је изузетно важно за НАТО. Друго, ово је веома озбиљно јачање потенцијала НАТО-а на Арктику, као што је познато, у току је конфронтација на више праваца по питању контроле над Арктиком и контроле над Северним морским путем и овај центар ће, свакако, координисати ваздушну обавештајну делатност коју ће обављати авиони НАТО-а у арктичком региону и северним подручјима земље, где се налазе базе наших атомских подморница, које стално прате из космоса, ваздуха и са мора“, каже Бартош.
Москва већ дуже време упозорава да Вашингтон и његови савезници погоршавају ситуацију дуж периметра руских граница, непрестано тестирајући њене одбрамбене способности.
Вашингтон иде путем милитаризације Арктика и настоји да спречи руске економске активности у северним географским ширинама.
Русија неће игнорисати безбедносне претње
На питање како Русија може одреаговати на могуће проширење инфраструктуре НАТО-а на Арктику, ако Норвешка прихвати да на својој територији отвори нови Центар за ваздушне операције Бартош каже да Москва сасвим сигурно неће игнорисати те акције Запада.
„Русија наставља развој војне инфраструктуре дуж северних обала наше земље, укључујући и регије које граниче са Норвешком, Финском, Шведском, Балтичким морем и тако даље. О одговору Русије су већ говорили и председник Путин и министар Лавров, упозоравајући да ми нећемо оставити такве кораке без реакције. Каква ће бити та реакција, видећемо“, каже Бартош.
Руски министар спољних послова је раније поручио да ће Москва бранити своје интересе на Арктику и дипломатски, политички и војно. Лавров је изнео своје коментаре у контексту нове Пентагонове стратегије за Арктик објављене у јулу, која која предвиђа повећано надметање са Русијом и Кином у том стратешком региону.
У документима Пентагона, Русија се недвосмислено и отворено означава као највећа претња у региону Арктика и оптужује за покушаје „дестабилизације региона“ на штету САД и њених савезника, док се постојање значајних руских капацитета у дом делу света дефинише као „претња за амерички националну безбедност“.
Чињеница је да су у трци за освајање Арктика САД заостале. Оне тренутно имају само један тешки ледоломац - „Поларну звезду“ из седамдесетих година, којем истиче животни век и један средње класе „Хили“, направљен првенство за научна истраживања, док Русија има више од 40, највећу флоту ледоломаца на свету. То је више него што САД, Канада, Финска, Данска, Шведска и Кина имају заједно.
САД на Арктику поседују малу територију на Аљасци, док руска арктичка зона чини скоро трећину територије највеће земље на свету, Русије. Ту се налази девет субјеката Федерације у целини или делимично, са популацијом од нешто више од 2,4 милиона људи. Од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припадају Русији.
Из угла Вашингтона, гужву на Арктику усложњава и Кина, која нема арктичку обалу, али такође полаже право на арктичке ресурсе финансирајући различите инфраструктурне пројекте.
Истраживачи тврде да арктичко подручје има око 22 одсто неоткривених резерви нафте и природног гаса. Ту су и уранијум, злато, дијаманти и велике резерве ретких метала, а воде Северног леденог океана отварају нове транспортне и логистичке перспективе.
Русија не криje да су њене оружане снаге озбиљно заступљене на Арктику. Ту су лоцирани војни аеродроми и системи противваздушне одбране, извиђачке базе и радарски системи. При том, у свим документима посвећеним присуству руске војске на Арктику истиче се њихов искључиво одбрамбени карактер.
Главне базе руских снага на Арктику су – „Поларна звезда“ на острву Врангел, „Арктички тролист“ на Земљи Франца Јозефа, која је и најсеверније војне базе на свету, као и „Северна детелина“ у архипелагу Новосибирских острва.
НАТО се спрема за рат са Русијом
Норвешки новинар Бјарн Нистад оцењује да Запад, схватајући да је изгубио рат у Украјини, сада тражи нову арену за конфронтацију са Русијом, и не искључује да би то могао бити Арктик.
Томе у прилог иде и чињеница да је на северу Норвешке, у месту Сорејс, према тврдњама запаних медија, отворен центар за десантне операције, што представља још један корак НАТО-а у јачању војних активности на граници са Русијом у Арктичком региону.
Центар у Сорејсу је део шире стратегије НАТО-а за јачање операција на граници са Русијом на Арктику и фокусиран је на обуку америчких, британских и холандских војних контингената.
„На проширеном заседању колегијума Министарства одбране говорили председник Владимир Путин и министар одбране Андреј Белоусов, који су упозорили да је НАТО започео са спровођењем комплекса мера у припреми за рат са Русијом. Овај центар за ваздушне операције је један од елемената тог комплекса мера. Председник и министар Белоусов су упозорили да ће Русија, наравно, реаговати, а Белаусов је у свом говору навео читав низ правца наше реакције на припреме НАТО-а за војне акције“, истиче Бартош.
Руски експерти истичу да је борба за превласт на Арктику за САД унапред изгубљени рат. Руска доминација у том делу света је толико велика да ниједна земља која претендује на те територије готово да нема никакве шансе да добије ту битку.
Последњих година Русија упозорава на незапамћену активност НАТО-а на својим границама. НАТО проширује иницијативе и то назива „обуздавањем руске агресије“, док је Москва више пута изражавала забринутост због гомилања снага алијансе у Европи. Кремљ је напоменуо да Руска Федерација никоме не прети, али да неће игнорисати акције које су потенцијално опасне по њене интересе.