Климатолози су објавили мапу на којој су приказали колико је 1816. година била хладнија у Европи него иначе. Тада је отприлико исто задесило и Северну Америку. То време је ушло у историју као „година без лета“ или „година сиромаштва“. Људи су у јуну носили зимску одећу, грејали куће, а у сред лета је падао снег.
Читав век касније практично нико није могао да схвати зашто се то догодило. Тек 1920. године климатолози су дошли до закључка да се 1815. године у Индонезији догодила једна од највећих вулканских ерупација у историји човечанства – вулкан Тамбора избацио је у атмосферу 150 милијарди кубних метара лаве и дима.
Оно што се догодило годину дана касније у САД и Европи није ништа друго до „вулканска зима“ – огромна маса материје која је избачена из утробе земље доспела је у стратосферу, где се брзо проширила и створила „вео“ који је делимично блокирао сунчеву светлост.
Према грубим проценама, просечне глобалне температуре тада су пале за један степен. То само делује као благо захлађење, а заправо је са собом донело пропадање усева и глад.
Свет је 1991. године видео блажу верзију тог догађаја: вулкан Пинатубо на Филипинима избацио је 15 милиона тона пепела и гаса, а то је било довољно да се планета привремено охлади за пола степена.
Недавно су амерички вулканолози изнели алармантне претпоставке: сада, два века након ерупције вулкана Тамбора, постоји добар разлог да се очекује да се та катастрофа понови у овом веку. Према њиховим проценама, ова вероватноћа је један према шест.
Нико не може тачно да каже када би то тачно могло да се очекује, али научници су јасни: свет није спреман за такав преокрет. Професор са Универзитета у Женеви Маркус Штофел рекао је да би следећа тако јака ерупција изазвала прави „климатски хаос“.
Научници истичу да би за савремени свет последице таквог догађаја биле још горе: због глобалног загревања, у атмосфери се све шири брже и интензивније, због чега би захлађење било још озбиљније. Према мишљењу стручњака, највеће земље произвођачи хране – САД, Кина и Русија могле би да претрпе велику штету због тога. Научници истичу да је неопходно развити алгоритме деловања у случају такве катастрофе – не само планове евакуације, већ и начине да се испоручи храна гладнима.