Она је истакла да је за Србију најважније да имамо довољно енергената у резервама и да упркос сложеној геополитичкој ситуацији њихове цене буду стабилне.
"Могуће је да ће тржите у Европи осетити одређене последице, а ми ћемо тежити да се оне не прелију на Србију", нагласила је Ђедовићева.
Истакла је да је изградња Балканског тога завршена у јеку пандемије ковида захваљујући стратешком размишљању председника Александра Вучића и Владе Србије.
Министарка је говорећи о најважнијим плановима и пројектима за 2025. годину рекла да би требало да почне изградња нафтовода Србија - Мађарска, који је веома значајан с обзиром да НИС, за који су САД најавиле санкције због руског власништва, добија нафту преко јадранског нафтовода ЈАНАФ.
Нафтовод би требало да буде завршен до 2027, а вредност инвестиције је процењена на око 150 милиона евра. Дужина нафтовода је 128 километара, а капацитет ће износити око пет милиона тона нафте годишње.
Министарка је рекла да у 2025, такође, предстоји реализација важног пројекта градње реверзибилне хидроелектране Бистрица, чија ће снага износити око 650 мегавата и да су испуњени сви предуслови за почетак радова, али да је потебно испројектовати комуналну инфраструктуру и извршити техничку процену пројекта.
"Очекујем да крајем 2025. или почетком 2026. кренемо у реализацију пројекта. Паралелно са тим, настављамо преговоре са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу о обезбеђивању финансијских средстава. Процењује се да је вредност пројекта око милијарду евра, али сада процену раде и јапански технички стручњаци. Радови би могли да трају близу пет година", навела је она.
Реч је пројекту који је препознат као приоритетан у свим стратешким документима.
РХЕ Бистрица треба да буде "природна батерија" за балансирање растуће производње енергије из соларних и ветроелектрана.
Говорећи о другом веома значајном пројекту за српски енергетски систем, изградњи хидроелектране Ђердап 3, Ђедовић Хандановић је истакла њен регионални карактер, као и да ће то бити веома захтеван и изазован подухват.
"Тај пројекат би могао да промени слику о овом делу Европе када је у питању енергетска сигурност не само Србије, већ и Румуније, јер свим земљама у региону треба више енергије. Завршена је хидролошка студија и она је показала да на годишњем нивоу нема негативних утицаја на рад постојећих хидроелектрана Ђердап 1 и 2", каже Ђедовић Хандановић.
Она је рекла да су румунској страни достављени захтеви, као и да ће припрема пројекта трајати још најмање годину дана, с обзиром да је потребно урадити студију процене утицаја на животну средину.
Процењује се да би градња реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 могла да кошта више милијарди евра, а за учешће у том пројекту су заинтесоване и САД.
Министарка је рекла да у 2025. очекује завршетак изградње ветропарка у Костолцу и добијање прве соларне електране у оквиру Електропривреде Србије, чиме би наша земља добила 76 нових мегавата чисте енергије.
"Базна енергија из термоелектрана за нас остаје веома битна, а то смо потврдили и отварањем новог блока у термоелектрани Костолац. Без базне енергије не можете да интегришете ни нове обновљиве изворе енергије", објаснила је Ђедовић Хандановић.
Министарка подсећа да је важна ревитализација постојећих постројења, с обзиром да је наш енергетски систем изграђен 70-их и 80-их година прошлог века.
"Настављамо са ревитализацијом наше једине реверзибилне хидроелектране Бајина Башта, повећаћемо снагу власинске хидроелектране која струјом снабдева око 93.000 домаћинстава. Очекујем и градњу нових гасних интерконекција Србије са Северном Македонијом и Румунијом", рекла је министарка.
Погледајте и: