Због чега је филмско наслеђе Александра Саше Петровића и данас живо, како се у 21. веку читају његови „Скупљачи перја“, „Биће скоро пропаст света“, „Три“, „Сеобе“… и шта је, поред јединственог осећаја за меру, оно што карактерише рукопис нашег синеасте уписаног у европске филмске енциклопедије – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са редитељем и теоретичаром филма Властимиром Сударом, аутором студије „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, чије је друго допуњено издање недавно објавио ФЦС.