Овако вест да је турска војска у стању пуне борбене готовости због могуће операције против милитаната Радничке партије Курдистана у Сирији, коментарише проф. др Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду.
„Анкара, која захтева да нова сиријска администрација предузме неопходне мере против терористичке организације, наставља да се припрема за сваки сценарио. Трупе на граници су стављене у стање борбене готовости због могуц́е операције“, наводи се у чланку провладиног листа Туркије, који је и објавио вест позивајући се на војне изворе.
И док овај лист наводи да је један од могућих сценарија војна акција, Хуријет говори о заједничкој турско-сиријској војној акцији против Курда уколико Запад постави „нове захтеве“, а турски шеф дипломатије Хакан Фидан изјавио је у уторак да је Анкара поставила ултиматум курдским милитантима у Сирији, запретивши војном операцијом.
Турска би да мења границе
Према Петровићевим речима, циљ Турске могао би да буде ревизија границе са Сиријом и то не би био први пут. Већ два пута откако је Турска постала република званично је мењала границу на штету Сирије.
„Први пут то се догодило након победе Кемала Ататурка, када је он буквално ампутирао северни део Сирије, која је тада била француски протекторат. Други пут то се догодило 1940, када је област Александрета, после сумњивог преговарања узет од Француске, која је била у рату са Немачком и тај део Сирији никада није враћен“, објашњава наш саговорник.
С обзиром да јој опасност прети са севера од Турске и са југа од Израела, позиције садашње и будућих сиријских влада практично су безизлазне без руско-иранске помоћи, оцењује он.
„Очекујем перпетуум мобиле кризу, као што имамо у Либији после Гадафија, у Ираку после Садама Хусеина или као што имамо сталне грађанске ратове у Либану“, наводи Петровић.
Невесела ситуација на Блиском истоку
Све у свему, ситуација на Блиском истоку је невесела, оцењује Петровић и додаје да је ту прилика да Сједињене државе, због вакуума насталог после пада Башара ел Асада са власти, попуни тај простор и помогну Израелу, што и јесте један од циљева новоизабраног америчког председника Доналда Трампа.
Израел се сада налази у никада бољој стратешкој ситуацији, али је и даље опкољен, како Петровић каже, исламским морем од Атлантика до Кинеског зида. Зато ће САД, вољно или невољно, морати да одвајају економске и војне ресурсе како би помогли Јеврејску државу.
Али, таква ситуација је, према његовом мишљењу, добра за Русију, јер ће она због тога много лакше решавати проблем у Украјини.
„Све ове коцкице које слажемо говоре у том правцу – да ће Русија успети да одбрани интересе становника који говоре руски језик у Украјини. Остаје само да се види како ће изгледати финиш тог сукоба, а не верујем да Зеленски и Кијев могу да добију неку помоћ, када нема влада у Француској и Немачкој, где је јавно мнење незадовољно због прекида економске сарадње са Русијом и где Трамп више нема мотива да води Бајденову политику“, закључује Петровић.
Погледајте и: