Научници са Универзитета у Аризони описали су олују која је погодила Земљу сунчевим зрачењем толико јаком да би данас пореметила "електричну мрежу, сателите и комуникационе мреже широм света", пишу хрватски медији.
Та олуја била је знатно интензивнија од такозваног Карингтоновог догађаја 1859. године, када је Земљу погодила коронална маса избачаја током соларног максимума, што је приметио британски астроном аматер по коме је догађај и добио име.
Аурора бореалис тада је била видљива у тропима, а људи на северној хемисфери су због ње могли да читају ноћу.
Међутим, тај догађај је „спржио” тадашњу технику, пре свега телеграфе.
Данас би сви летови морали да буду приземљени због тога, а светске електроенергетске мреже и повезана инфраструктура би морали да буду угашени из предострожности. То би се постигло у најбољем случају, оном у којем човечанство успешно предвиђа када ће се десити таква соларна олуја. Међутим, уколико не би било упозорења, свет би био у великој невољи, чак и када би олуја била много мање интензивна од оне из претходне ере.
Сателити би се вероватно претворили у свемирски отпад, а електрична мрежа би била спржена, што не би зауставило само светску комуникацију, већ и кључне уређаје и објекте попут пумпи за воду, фабрика, банака, фрижидера и других.
Такав догађај би имао „катаклизмички утицај на комуникациону технологију“, каже Ирина Пањушкина са Универзитета у Аризони, део тима који је радио на откривању олује из 664.
Јапански научник Фуса Мијаке открила је 2012. да такве потенцијално катастрофалне соларне олује могу доћи. Олуја 664. године пре нове ере један је од такозваних шест Мијаке догађаја који су погодили Земљу, олује које су вероватно биле интензивније од оне 1859. године.
Да би лоцирали догађај, Пањушкина и колеге су истражили остатке древног дрвећа и узорке дрвета. Истраживање су финансирали НАСА, Европска унија и мађарска влада, а налази су објављени у часопису Communications Earth & Environment.
Погледајте и: