„Суштински, најважније од овог ‘Рамштајна’ је да је он био одржан и да су тамо били Зеленски и министри одбране. Дакле, скуп је одржан у војној бази ‘Рамштајн’ у Немачкој, а неки стручњаци, па чак и министар одбране Пољске, рекли су да је ово последњи ‘Рамштајн’“, каже политиколог Василиј Вакаров.
Контакт група за Украјину, која координише испоруке оружја Кијеву, одржала је у америчкој ваздухопловној бази „Рамштајн“ у Немачкој можда и последњи састанак на коме је одобрена мапа пута која дефинишу кључне циљеве Одбрамбених снага Украјине до 2027. године. САД су најавиле додатну војну помоћ Украјини у износу од 500 милиона долара. Тај пакет укључује додатне ракете противваздушне одбране, ракете за ловце, опрему за подршку авиона Ф-16, малокалибарско оружје и муницију.
Међутим, дискутабилно је да ли је овонедељно, 25. заседање Контакт групе за Украјину, било успешно или не, додао је Вакаров.
Састанку у Немачкој присуствовали су и украјински министар одбране Рустем Умеров и лидер Владимир Зеленски, који је позвао савезнике да повећају снабдевање Украјине ПВО системима, да улажу у производњу дронова у Украјини и распореде трупе у тој земљи, јер је то „једно од најбољих оруђа за приморавање Русије на мир“. Подсетио је и да Украјина преговара са САД о лиценцирању производње система противваздушне одбране у Украјини и то, како је оценио, "може постати значајан део безбедносних гаранција Кијева и то је апсолутно реално".
„Напоменућу да је Зеленски тек негде од средине прошле године почео лично да долази на ове састанке. Објаснићу шта његов долазак значи за Украјину. Чињеница је да је помоћ почела да пресушује, а помоћ коју су најављивали и Пентагон и ‘Рамштајн’ је практично била другачија од обећаног. Зеленски је и на првом састанку коме је присуствовао, као и на овом сада поново дошао са захтевом. Он је рекао: ‘Ми смо вам захвални што сте организовали помоћ, што сте нам све то испоручили, али ми желимо да испоручите све што сте обећали’. То је био такав захтев. А они су прво обећали помоћ од 2,5 милијарде, па сада обећавају 500 милиона и то су поново нереалне испоруке које тек треба да почну. То је прва ствар коју су договорили на ‘Рамштајну’“, наводи експерт.
Друга ствар је стратегија помоћи Украјини. Одобрено је осам мапа пута које дефинишу кључне циљеве Одбрамбених снага Украјине до 2027. године. Међу главним областима рада је пружање војне помоћи, организација набавке, привлачење инвестиција, подршка украјинској одбрамбеној индустрији и њеном развоју.
„Шта значи стратегија помоћи до 2027. године? Тек је почела 2025., a шта је са 2026.?! О чему се ту ради? Критика на рачун ‘Рамштајна’ чула се први пут јуче, после састанка, и то у Украјини. Много украјинских политичких и војних стручњака говоре да су их већ обманули, а неки користе реч ‘изиграли’ тј. ‘Рамштајн’ је изиграо Украјину. И још кажу: ‘Не само да нас обмањују, већ нам нуде некакву ‘шаргарепу’ до 2027’. O тој ‘шаргарепи’ смо говорили, и ја сам је више пута помињао, јер је то oдавно било очигледно. Ово је ‘хладни туш’ за Украјину, па украјински политичари, украјински стручњаци нису задовољни одлукама групе ‘Рамштајн’“, каже експерт.
Вакаров оцењује да није случајно што сада све више експерата говори да је ово последњи састанак Контакт групе. Како објашњава, група је „чедо“ одлазеће Бајденове администрације, док се новоизабрани председник Трамп није категорички изјаснио по овом питању, али генерално - он не подржава ову идеју, а Трампова реторика последњих дана је просто „разбила“ све оне наративе и дејства Вашингтона и групе „Рамштајн“ који су доминирали у последње три године.
„Следећи ‘Рамштајн’ ће бити за месец дана или у неком другом периоду, а тада ће већ бити актуелан председник Трамп и ако он не буде имао жељу да продужи рат и подршку рату онда ће ‘Рамштајн’ престати да постоји. Такви су тренутно погледи и закључци стручњака, политичара по поводу јучерашњег догађаја ‘Рамштајн’“, истакао је експерт.
Од оснивања Контакт групе у априлу 2022. године, Сједињене Државе, њихови савезници и партнери пружили су више од 126 милијарди долара војне помоћи Украјини.
Око 50 земаља покренуло прокси рат против Русије
Вакаров подсећа да је група „Рамштајн“ основана након почетка руске Специјалне војне операције, док су се паралелно водили мировни преговори у Минску и Истанбулу, који су могли да доведу до окончања сукоба. Документ је у Истанбулу умало потписан, али то ипак није учињено због мешања Англосаксонаца, што су касније признали и Украјинци.
„И у то време, у том тренутку, Сједињене Америчке Државе су донеле одлуку да се, ‘укине’ Истанбул и уклони преговарачка позиција и, у суштини, започне оно што се зове прокси рат против Руске Федерације на територији Украјине. Идеја Сједињених Држава била је да се створи коалиција тј. савез, како би се заједничким снагама супротаставили Руској Федерацији, а за то је било потребно наћи базу, наћи људе и објединити земље. Тако је почетком априла 2022. године била формирана коалиција са више од 50 земаља, који учествују у помоћи Украјине у војном сукобу против Руске Федерације“, наводи ексерт.
Он напомиње да ту колацију улазе чланице НАТО-а и ЕУ, али су увучене и друге земље, између осталог и латиноамеричке.
„Дакле, Американци су увукли све. У почетку је све било помало хаотично, али је касније структурисано и Украјина је кроз тај центар почела да добија оружје, заиста много оружја. Руководилац те операције је, природно, био представник Пентагона тј. министар одбране САД. И тако је ‘Рамштајн’, као противтежа Истамбулским преговорима, почео да постоји“, прича Вакаров.
За америчког министра одбране Лојда Остина овонедељни састанак са савезницима у Рамштајну је био последњи. Када Остин напусти Пентагон, након доласка Доналда Трампа на власт, група ће изгубити свог највећег заступника и оснивача, а ниједна друга земља се није понудила да преузме вођство. Западни медији констатују да је „ово посебно бурно време“, јер долазећа Трампова администрација показује скептицизам према помоћи Украјини, а нове екстремно десничарске европске владе изражавају мање интересовања за слање још наоружања Кијеву.
Генерални секретар НАТО Марк Руте изјавио је у Рамштајну да земље Алијансе морају да учине све, обезбеде опрему и обуку“ како би Украјина могла да настави своје оружане акције и буде у што повољнијој позицију за преговоре.