МУЛТИМЕДИЈА

Оне су утрле пут новим генерацијама: Ко су моћне Српкиње које су се бориле против неписаних правила

Ако још нисте, можда су ови зимски дани најбоља прилика да у пријатној атмосфери дома српског дипломате, посетите изложбу посвећену дамама које су се бориле се за бољи положај жена у патријархалном српском друштву
Sputnik
1 / 22

Ако још нисте, можда су ови зимски дани најбоља прилика да у пријатној атмосфери Дома Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду посетите изложбу посвећену дамама, које су се бориле се за бољи положај жена у патријархалном српском друштву.

2 / 22

Друга изложба из циклуса "Великанке српске културе" у Дому Јеврема Грујића је заправо прича о 20 жена које су борећи се против неписаних правила, бирократије и патријахалних схватања утирале пут новим генерацијама, несвесним да за могућности које данас имају треба да захвале управо њима

3 / 22

Међу женама, које су се нашле у овом наставку циклуса су сликарке Милена Павловић Барили и Зора Петровић, глумица – Жанка Стокић, прва жена с титулом доктора наука - Ксенија Атанасијевић, добротворке Делфа Иванић, Мирка и Мејба Грујић и Марија Трандафил, краљце Наталија и Драга Обреновић, краљица Марија Карађорђевић, као и две „српске Енглескиње“ – Лејди Пеџет и Флора Сандс.

4 / 22

Аутори иложбе су припремајући поставку открили прегршт детаљи из њиховог живота, доба у коме су стварале и особа са којима су се дружиле

5 / 22
Ксенија Атанасијевић - прва жена с титулом доктора наука у Краљевини Југославији и једна у низу жена које су искусиле снагу патријархата на сопственој кожи. Противећи се њеном постављању за предавача на Београдском универзитету, увређени професор Милош Тривунац на седници универзитетског већа изговара: "Има крајева у Србији где жене љубе у руку млађе мушкарце, а ви хоћете да дате катедру доцента једној младој девојци".
6 / 22
Милену Павловић Барили описују као једну од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата. Сликала је многе крунисане главе, урадила је портрет шведског и турског принца, аустријског надвојводе… портрете бројних дипломата, познатих уметника и чланова аристократских породица.
7 / 22
Милена Павловић Барили једина је Српкиња која је урадила насловну страну магазина Вог. Други светски рат је Милену затекао у Америци, где, да би обезбедила егзистенцију, ради као модни и рекламни илустратор за бројне часописе.
8 / 22
Драга Љочић је након завршених студија у Швајцарској (јединој држави која је примала даме на студије медицине) постала прва Српкиња и друга жена лекар у свету. Добровољно је лечила рањене у Српско-турском рату, после чега је добила чин поручника, а са истом праксом наставила је и у Српско-бугарском, балканским и Првом светском рату.
9 / 22
Реплика костима Милица Бабић Јовановић. Српкиња из Босанског Шамца, школована у Бечу на Школи за примењену уметност, са завршеном праксом у Паризу, била је први школовани костимограф у Србији. После смрти првог супруга, удала се за јединог српског нобеловца Иву Андрића
10 / 22
Марија Трандафил, српска добротворка коју често називају "највећом српском добротворком” одликована је орденом Црвеног крста. Њена највећа задужбина је био Завод за издржавање сироте и сиромашне деце у Новом Саду. После њене смрти је основан фонд из кога су се школовали многи ђаци Српске велике гимназије.
11 / 22

Мејба Грујић (Мејбел Грујић) била је жена српског дипломате Славка Грујића, оснивач Колa српских сестара, велика српска добротворка и добровољна медицинска сестра при Црвеном крсту у Србији током Првог светског рата

12 / 22
Јелена Димитријевић -српска књижевница, светска путница и добротворка. Пропутовала је Европу, Азију, Северну Америку и Северну Африку. Објавила је „Писма из Солуна“, „Писма из Мисира“, „Седам мора и три океана“ (у две књиге), разне приповетке и роман „Нове“
13 / 22
Многе наше институције учествовале су у реализацији поставке, међу којима су Матица српска, САНУ, Галерија Милене Павловић Барили, УБ "Светозар Марковић", Музеј града Београда, Музеј позоришне уметности, Музеј рудничко-таковског краја,Историјски музеј Србије, Спомен-збирка Павла Бељанског, Народна библиотека...
14 / 22
Прву изложбу о женама значајним за развој српске културе и друштва, у Дому Јеврема Грујића представили су почетком 2022. Тада су јунакиње поставке биле Милица Стојадиновић Српкиња, Мина Караџић, Полексија Тодоровић, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Исидора Секулић...
15 / 22
Дом Грујића је представљао место окупљања српске елите у коме су се организовали балови као и дипломатска окупљања. У једном од салона изложени су портрети краљица Драге и Наталије Обреновић која је била радо виђен гост у дому породице Грујић
16 / 22
„Чајанка са краљицом Наталијом" је осмишљена као аутентичан перформанс кустоса Музеја којим се посетиоцима дочарају живот краљице Наталије сваке недеље од 16 до 17 часова у Светогорској улици. У кувару Јелене Грујић, Јевремове жене, пронађен је својеручно исписан рецепт( из 1888. године) за чоколадну торту названу по краљици Наталији, а коју посетиоци могу дегустирати током перформанса
17 / 22

О блискости брачног пара Грујућ са краљицом Наталијом, говоре и бројни дарови које им је њено височанство поклањало, попут позлаћене шкриње са кристалним сервисом за ликер

18 / 22

"Валцер и Марш посвећен Њеном величанству краљици Драги"( Карло Мертл, Дворска књижара Мите Стајића, 1901.) Унука устаничког првака Николе Милићевића Луњевице и супруга краља Александра Обреновића била је последња српска краљица

19 / 22

Посетиоци изложбе могу видети и најстарију сачувану венчаницу у Србији из 1856. године, која је припадала Јелени Грујић, жени Јеврема Грујића.

20 / 22
Упркос губитку беле боје, венчаница плени лепотом и привлачи пажњу посетилаца. Рестаурација венчанице, у Централном институту за конзервацију у Београду, трајала је скоро 2 године.
21 / 22
Кућа српског државника и дипломате Јеврема Грујића је значајна не само по бројним уметничким делима и предметима који сведоче о историји Србије . У једном од салона којим посетици данас пролазе 1912. године потписан је тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена на ком је касније заснован Балкански савез
22 / 22
Изложба , коју потписују четири даме: директорка Дома Јеврема Грујића Бранка Цонић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, директорка Канцеларије за културну дипломатију др Гордана Бекчић и историчарка уметности Ружица Опачић, биће отворена до 25. јануара 2025. године.
Коментар