Руска формула у Украјини – „убодима осе“ до победе /видео/

Због надмоћи артиљерије, авијације, а посебно дронова, испоставило се да је груписање великих пешадијских јединица контрапродуктивно, тако да се напади, како украјинске, тако и руске војске састоје од мањег броја јединица које су подржане малим бројем тенкова и оклопних транспортера, објашњава Петровић.

„Такве јединице ’убодима осе’ на много места покушавају да пробију линију фронта, али одлика руске војске је да се, и када пробије, не залеће и не улеће у празан простор већ обезбеђује бокове, минимизира жртве и веома лагано напредује. И то је разлог зашто је 2024. година у којој је Русија имала иницијативу“, каже он.

Сумирање 2024 - зашто је Русија имала толико успеха

Русија је највеће успехе у прошлој години постигла у сектору Авдејевке, одакле су се надограђивали други успеси: Ласточкино, Бердичи, Очеретино, да би се руске снаге крајем лета груписале на правцу Покровска, регионалној раскрсници железничких и аутопутева, додаје наш саговорник.

Надаље, руски стратези су се одлучили да руске снаге продиру левим крилом, према Угљедару, где су ослобођена три кључна укронацистичка упоришта: Угљедар, Селидово и, пре недељу дана, Курахово. На источним прилазима Доњецку, пао је Њујорк, а ових дана руске снаге ослобађају Торецк.

Паралелно са тиме, воде се жестоке борбе у Купјанску, Часовом Јару, Харковској области, као и у Курској области.

„У сваком случају, чини се да је украјинска позиција јако тешка, јер су се руске снаге пробиле правцем према Покровску на око килкометар и по од града и како је ту важна раскрсница путева, а иза није ништа утврђено, рачуна се да ће ту изаћи у степу, а ту је и Дњепропетровска област. Дакле, Руси су напипали простор иза којег нема утврђења“, објашњава Петровић.

Војне и паравојне снаге кијевског режима су у Доњецкој и Луганској народној републици, које спадају у најнасељенија подручја постсовјетског простора, изградили низ утврђења. Три велика и стотине малих појаса украјинских утврђења постоји у Донбасу – последњи, који још није савладан је појас Констатиновка-Љошковка-Краматославјанск, који сада може да буде заобиђен и да руске снаге продру директно ка Павлодару и Дњепропетровску, додаје наш саговорник.

Трамп има две могућности и обе воде истом исходу

Када говори о евентуалним мировним иницијативама Доналда Трампа који је, подсећамо, испрва говорио да ће украјинско питање решити за двадесетчетири часа, а потом је тај рок проширио на шест месеци, Петровић сматра да Трампове изјаве носу увек повезане са рационалним размишљањем. Новоизабрани амерички председник обавезао се да ће донети промене на унутрашњеполитичком плану. Шта ће урадити на спољнополитичком, нико не зна.

„Али се стиче утисак да полаже рачуне моћном израелско-јеврејском лобију и да ће тежиште спољне политике да усмери на Блиски исток. Ако тако размишљамо, колико ће остати снаге и ресурса да се помаже Украјини? Ја мислим не много и то је већ довољно да Украјина колабира јер без екстремног повећавања западне помоћи она не може да издржи клинч са Русијом. А нема ко да јој помаже ако знамо да Немачка и Француска не могу да формирају владе пре јуна, да је Италија у озбиљној кризи, да ЕУ нема довољно средстава у фондовима ни за себе, а камоли да шаље неку помоћ тамо“, изричит је наш саговорник.

Мишљење је Петровића да ће, када се све то узме у обзир, Русија у 2025. максимизирати своју иницијативу у Украјини и забележити много крупније војне успехе него што је то био случај до сада.

„Што се тиче свега тога, мудри људи ће посаветовати Трампа да ће, ако буде одуговлачио притисак на Кијев, Украјина толико да колабира на терену да нико више неће моћи да јој помогне. Тако да прогнозирам две могућности: или да Трамп изврши притисак на Кијев да постигне тешке успехе и потврди руску победу, или да нема храбрости да призна тако нешто и да ће ситуација на терену сама по себи довести Русију до победе“, категоричан је Петровић.